Ne znam da li je to glupo sada i u ovome trenutku, i u ovoj situaciji da placem kao malo dete. A nije ni bitno. Ti ionako neces znati ni da sam plakao niti da pisem sve to. A kako bi i znala? O, kako bi voleo umreti u tvome narucju, u tvojim ocima… I ne, ne pitaj me zasto placem, jer reci cu ti da nisam hladni kamen. I ne pitaj me zasto sam tuzan, jer reci cu ti da je moj osmeh nestao zajedno sa tobom. I ne pitaj me zasto me ljubav boli.I ne pitaj me sto te volim, jer reci cu ti da covek voli samo jednom u zivotu. Ne pitaj me, ne pitaj me nista. Samo me zagrli, i nedaj me nikome. Pusti me da nestanem u tvojim ocima, i izgubim u tvojim mislima. Kada bi samo videla tu suzu u mom oku, kada bi samo mogla osetiti taj pelin u mome grlu, sve bi ti bilo jasno.Volim te kao samog sebe. Ti si u mojoj dusi, u mome srcu, u mojoj glavi, ti si, u meni. I kako ja da ne placem? Zaista, potrebno je hrabro i snazno srce da ne zaplace. A ja nemam ni jedno ni drugo. Moje srce je zakljucano u tamnici secanja. Trpi najtezu kaznu, a nije ni krivo ni dužno. Sve sam platio, sve tudje dugove. Nije vise bitno ko je gresio, i kome greh lezi na srcu, i ko jos uvek gresi. Gresimo oboje. S tobom u vatru, u suze, u srecu…Ja sam srecu i osetio samo s tobom. I zato ne zelim nikog drugoga, jer svoj osmeh dugujem samo tebi. Ja te toliko volim! Volim te kao nikoga dosad. Zato, ne cudi se mom bledom licu i mom praznom pogledu negde u daljini.Ja cu uplakan docekati zoru i prve zrake sunca. Sunce je samo napolju, a u mojoj glavi je mrak. U ocima tihi jecaj, a na usnama zadnja molitva koja je upucena tebi. I jedino svetlo u ovome mraku zivota je moja nada. Ja se nadam. Jer u svakome mraku ima barem malo svetla. Tako su me ucili. Tako me ti ucis…
Moja najdraza…
Moja najdraza…
