Oronuli osmeh, zapakovan u mastilom umazanom parcetu papira rukom guram po stolu. Zguzvani papir, pokidan deo sveske ... sveske u kojoj mog imena skoro i da nema. Jedna pobledela slika nakrivo nalepljena je na koricama, na njoj se smejes... kao i dan danas. Ne znam koliko ti fali moj osmeh , jer bar na ovoj slici i bar u to vreme ne bih se smejaoo da nije tebe.. Pa ti si razlog moje egzistencije u ovom oholom svetu.. ti si sve sto sam uvek i trazio.
Obojena po koja kockica papira i kilometarski tekstovi vrate me tamo odakle sam i poceo.. Na pocetak kraja. Nikad mi vise reci nisu trebale, nikad sa manje reci ti nisam pisao. Ne zivim za snove, sve moje snove davno si ispunila..
Zivim za dan kada cu ja ispuniti tvoje, makar to morao raditi sa neba.
Osetim ti korake negde u beskraju, osetim ti smeh jos uvek..
Znam da postojis i da nista od ovog sanjao nisam..
Svedok mi je srce, secanja i slike...
A ako gresim, javite mi...Vase Velicnastvo ONA.....
Obojena po koja kockica papira i kilometarski tekstovi vrate me tamo odakle sam i poceo.. Na pocetak kraja. Nikad mi vise reci nisu trebale, nikad sa manje reci ti nisam pisao. Ne zivim za snove, sve moje snove davno si ispunila..
Zivim za dan kada cu ja ispuniti tvoje, makar to morao raditi sa neba.
Osetim ti korake negde u beskraju, osetim ti smeh jos uvek..
Znam da postojis i da nista od ovog sanjao nisam..
Svedok mi je srce, secanja i slike...
A ako gresim, javite mi...Vase Velicnastvo ONA.....
.