Danas sam tuzan. Dok cekam na tebe,mislim da je sve bio san.Moja nadanja,uzaludna su, moje pesme za tebe predstavljaju samo prazne reci,sve je to vetar I tastina.Neki osecaj praznine me, vuce me poput sidra na dno tamnih dubina.Ali ovog puta nema nikog, da me spase.SAM, samoca je moja muza, moja druzbenica, koja je oduvek bila verna meni.Prati me vec strasno dugo.Ona je ozgleda jedina konstanta u poslednje vreme.Moje misli,ona je nasla nacin kako da ih okupira.Moja subina je kleta.Nevoljen, sedim I razmisljam o Tebi,ljubavi moja jedina, ja sam sirak bez igde ikoga.Kako bi rekao veliki Njegos,slamka sam medju vihorove.Kuda dalje? Misli me vode u jedan svet neistrazen,samo moj,u tome svetu imaginarnom, TI postojis.Samo u tom svetu,ti me ljubis,ja se budim kraj tebe, I lezem u postelju sa mislju da ce taj svet,nekako postati stvran……..Budala sam ja.Koja veruje u spasenje………Celoga zivota,ziveti u ubedjenju da cu TE pronaci, da cu se najzad malo I odmoriti od bola, od patnje koju nerazume niko… Ovo je moj poslednji apel.Dosta je…………Jako sam dugo sam.Nezelim vise da mi samoca bude moja konstanta, da crni oblaci gospodare mojim svetom.Zelim Sunce,zelim toplinu zagrljaja moje ljubljene,mraz sam vec osetio I dosta mi ga je…….Zelim da osetim zagrljaj toplote tvog bica,sladak miris tvoje koze,dubinu tvog pogleda,svetlost tvog osmeha………Ovim pismom ti se obracam,sa samo jednom zeljom: pronadji me.dodirni me.voli me svim bicem svojim I svom dusom tvojom.Ja cu te cuvati od zla.Mojoj krvlju,cascu,postenjem ti se zaklinjem na vernost.
Zauvek i iskreno tvoj,
Marko
Zauvek i iskreno tvoj,
Marko
