Нема храбријег човека
до онога који који јутро чека
са именом жене у срцу,
која је далеко од њега.
И смелијег од оног што на починак иде
не стрепећи од сутрашњице
јер последње што на уснама пред сан му беше-
њено слатко име.
Нити тужнијег од њега кад ујутро прогледа
јастук крај себе не изгужван,
и очи затвори да плакао не би,
што она није крај њега.
до онога који који јутро чека
са именом жене у срцу,
која је далеко од њега.
И смелијег од оног што на починак иде
не стрепећи од сутрашњице
јер последње што на уснама пред сан му беше-
њено слатко име.
Нити тужнијег од њега кад ујутро прогледа
јастук крај себе не изгужван,
и очи затвори да плакао не би,
што она није крај њега.