(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KO SMO, ŠTA SMO?
(postali ili preciznije, oni što još nisu nek pogledaju ove što jesu...ako pameti imaju, videće i spasti od duše i duha i za živ život potrebnog njuha šta se spasti može)
Ko smo, šta smo?
Olindrane dlake i ranjavih šapa
trčimo i dalje...trčimo....sve sporije
koprena preko očiju neda da obzorje vidimo
trčimo i dalje....sve sporije....
samo sećanje nas umara...
na lakonoge pse oštroga njuha,
gipkoga tela što pokretnost čuva
trčimo dalje...sve tromije...koraka teškog
izgubismo negde usput dušu
bez nje
na putu za kraj po inerciji hodamo...
ko smo, šta smo?
psi bez njuha
psi bez duha
Inspirisano Stipanovom pesmom "Psi bez njuha"
PS Inače, dobar vam dan blogeri....vruće m?...ni psi se ne kreću...čuvaju snagu
