Znam

Vreme je prošlo pored mene baš sada.
Znam to...
Videla sam ga!
Prepoznala po nežnom licu starca...

Zamišljenim korakom
u sumraku dana,
ja zastajkujem sada...
Tek toliko da upalim cigaretu...

I pozdravljam košavu divlju,
što kosti mi zimom sad broji.
Sad znam...
Znam da ne sme da se boji.

I svetlost mi tad ozari lice...
Zastajkujem opet...
Znam sada...
Videla sam ga!

Žar cigarete igra na vetru,
kao osmeh zadovoljstva u tom spektru.
Srećna sam...
Prepoznala sam ga!

I ne osećam sad prazninu nemu,
kao vodenica što ostade bez reke
Ili stari svetionik bez svetla...
Jer on se još uvek seta,
i među nama će uvek da postoji.

Znam…
Videla sam ga!