Pismenost u Srba
Niški omladinski list "Glas" donosi nekoliko odlomaka iz pismenih zadataka učenika Učiteljske Škole u Aleksincu. Statistike pokazuju da je procenat nepismenog stanovništva kod nas veoma visok. Podaci bi morali biti daleko porazniji kad bi se i nepismenost pismenih uzimala u obzir. A čudo je što nisu još porazniji nego što su kada se ima na umu da su sledeće redove napisali buduci učitelji, opismenjaci onih koji jos nisu naučpili da čitaju i da pišu.
Mlada i neukusna
"Bila sam jos mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca medju kojima sam bila i ja. Od jedanput meni mi nesto zaigra ispod nogama. Svi popadasmo od stra na travi u meni mi srce sidje u petama. Malo posle iza toga kad se vrati smo u svest od straka neko upita šta to bi, ja si reko u sebi, pa to smo učili u školu na zemljopisu i reko decama: "to su arhitektonski potresi duboko ispod zemljinom površinom."
Ljubimac predmeta
Posoj sam da se upišem za u Učiteljsku skolu preko prijamnog ispita pretkodno. Ušo sam u autobus koji je bio upaljen. Autobusom putujući tako pogledjivao sam okolinu oko sebe. Posle pola sata truckajuci se na sedistu autobus je prispeo na železnickoj stanici. Tu sam uvideo još svoji drugovi koji će s upisu za u Učiteljsku. Svi smo se penjali u voz udjemo u prvi kupej kada tamo sedi jedan čovek sa džakom od prtenu konoplju i jednoga maloga zečića. Ne obraćajuci pažnju na našoj galami mali zečić poče skakuće po kupeju i vikati mi smo se smejali. Ovu školu koju sada pogadjam dosta je lepša i poukrašenija od onu sto sam tamo pogadjao. Ja marljivo učim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan saznao sam da mi je drugar bolestan i pristao daga posetim. Iako sam bio zuazet poljskog rada, ipak sam pristao po odluci. Putujući tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice su pevali na zelenim grančicama pod sjajnim sunčevim zracima tako idući mome drugu.
Kraljevic Marko bombaš
U Narodno oslobodilackoj Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i skupocenu tečnost koju možemo da nazovemo drugačije krv, protiv nemaca fašista i domaćim izdajicam, pa čak i poginuli dajući svoj život Sava Kovačević, Ivo Lola ribar, Marija na prkosim, Karadjordje zvani Petrović, Uča Gvozden, Marko Kraljević i drugi naši sinovi, koji su branili i koji će braniti svoju zemlju dokle god je života u njima.
O božanskoj komediji
Ovu komediju napisao je najveći pisac Danta Alegorija. Ona se zove ili nosi naziv Božanstvena zato što Dant moro da dobije božansko nadaknuće da bi mogo da prodje kroz pakao da ne izgori ili padne u neki kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa da ga posle neprime u raj gde ga tamo čeka njegova devojka koju je on strašno mnogo volo pa možda neće da joj se zasvidja koja se zvala Beatrica, ako ima rane na licu i na rukama koje je on nju voleo pa i ona njega pa što sada da mu se ljubav pokvari. Ova knjiga se zove još i komedija zato što je to što pisac piše izmišljeno i što mi to neverujemo pase smejemo kada čitamo što tu pise. Da napiše ovu komediju nagovorijo ga je njegov prijatelj Virgilia, on je pisao sonete Lauri i ne boli joj samo dušu kao Daneta vić i oči i kosu i vidi je kako se vozi u čamac pa se plaši da se ne prevrne. Vodi ga na onaj sveti i tamo nadju papu kako visi na glavačke na dole koji je tada živeo u Rimu na Tibar, reku zelenu i pljačkao seljake koji nisu imali šta da jedu pošto im je sve uzimao ovaj pata i drugi buržujci. Odavde mi može da izvedemo zaključak kako je Alegorija bio napredan i mrzeo sve gazde tiranine i razne druge kapitaliste kao što ih i mi isto tako mrzimo i mrzećemo ih i neće se ugledamo na njima već ćemo marljivo učimo i izgradjivati zemlju i drugi svesni objekti."
Niški omladinski list "Glas" donosi nekoliko odlomaka iz pismenih zadataka učenika Učiteljske Škole u Aleksincu. Statistike pokazuju da je procenat nepismenog stanovništva kod nas veoma visok. Podaci bi morali biti daleko porazniji kad bi se i nepismenost pismenih uzimala u obzir. A čudo je što nisu još porazniji nego što su kada se ima na umu da su sledeće redove napisali buduci učitelji, opismenjaci onih koji jos nisu naučpili da čitaju i da pišu.
Mlada i neukusna
"Bila sam jos mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca medju kojima sam bila i ja. Od jedanput meni mi nesto zaigra ispod nogama. Svi popadasmo od stra na travi u meni mi srce sidje u petama. Malo posle iza toga kad se vrati smo u svest od straka neko upita šta to bi, ja si reko u sebi, pa to smo učili u školu na zemljopisu i reko decama: "to su arhitektonski potresi duboko ispod zemljinom površinom."
Ljubimac predmeta
Posoj sam da se upišem za u Učiteljsku skolu preko prijamnog ispita pretkodno. Ušo sam u autobus koji je bio upaljen. Autobusom putujući tako pogledjivao sam okolinu oko sebe. Posle pola sata truckajuci se na sedistu autobus je prispeo na železnickoj stanici. Tu sam uvideo još svoji drugovi koji će s upisu za u Učiteljsku. Svi smo se penjali u voz udjemo u prvi kupej kada tamo sedi jedan čovek sa džakom od prtenu konoplju i jednoga maloga zečića. Ne obraćajuci pažnju na našoj galami mali zečić poče skakuće po kupeju i vikati mi smo se smejali. Ovu školu koju sada pogadjam dosta je lepša i poukrašenija od onu sto sam tamo pogadjao. Ja marljivo učim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan saznao sam da mi je drugar bolestan i pristao daga posetim. Iako sam bio zuazet poljskog rada, ipak sam pristao po odluci. Putujući tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice su pevali na zelenim grančicama pod sjajnim sunčevim zracima tako idući mome drugu.
Kraljevic Marko bombaš
U Narodno oslobodilackoj Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i skupocenu tečnost koju možemo da nazovemo drugačije krv, protiv nemaca fašista i domaćim izdajicam, pa čak i poginuli dajući svoj život Sava Kovačević, Ivo Lola ribar, Marija na prkosim, Karadjordje zvani Petrović, Uča Gvozden, Marko Kraljević i drugi naši sinovi, koji su branili i koji će braniti svoju zemlju dokle god je života u njima.
O božanskoj komediji
Ovu komediju napisao je najveći pisac Danta Alegorija. Ona se zove ili nosi naziv Božanstvena zato što Dant moro da dobije božansko nadaknuće da bi mogo da prodje kroz pakao da ne izgori ili padne u neki kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa da ga posle neprime u raj gde ga tamo čeka njegova devojka koju je on strašno mnogo volo pa možda neće da joj se zasvidja koja se zvala Beatrica, ako ima rane na licu i na rukama koje je on nju voleo pa i ona njega pa što sada da mu se ljubav pokvari. Ova knjiga se zove još i komedija zato što je to što pisac piše izmišljeno i što mi to neverujemo pase smejemo kada čitamo što tu pise. Da napiše ovu komediju nagovorijo ga je njegov prijatelj Virgilia, on je pisao sonete Lauri i ne boli joj samo dušu kao Daneta vić i oči i kosu i vidi je kako se vozi u čamac pa se plaši da se ne prevrne. Vodi ga na onaj sveti i tamo nadju papu kako visi na glavačke na dole koji je tada živeo u Rimu na Tibar, reku zelenu i pljačkao seljake koji nisu imali šta da jedu pošto im je sve uzimao ovaj pata i drugi buržujci. Odavde mi može da izvedemo zaključak kako je Alegorija bio napredan i mrzeo sve gazde tiranine i razne druge kapitaliste kao što ih i mi isto tako mrzimo i mrzećemo ih i neće se ugledamo na njima već ćemo marljivo učimo i izgradjivati zemlju i drugi svesni objekti."