Није моје ауторско дело, копирано са фејсбука:
ПЈЕСНИК ЈЕ САМО ЧОВЈЕК
Пјесник је само човјек,
Влат траве, коју живот њише.
Био, јесте и довијек.
Човјек и ништа више!
Кад душу бремениту испразни,
Злобници одмах спазе.
Протухе, хуље и пријатељи лажни,
Као опушак је згазе.
Пјесник је само човјек,
Што има своје туге,
Није срећа за навијек,
Ни живот испод чаробне дуге!
Пјесник је човјек само,
Што каткад збаци свој баласт,
И није због тог ни мало,
Ни слаб, ни будаласт!
Пјесник је само срце,
Што у човјеку куца.
Кад искре туге фрце,
Негдје по шавовима пуца!
Срце диктира перу,
А перо тугом рише,
Пјесник је само човјек,
Човјек, и ништа више!
Суада Ковачевић