Dan pred odlazak kuci sam proveo u haosu. Celo pre podne sam se spremao, pakovao i odvajao sta nositi sta ne. Doruckovao sam na brzinu (bilo je vec podne ) i odjurio da pokupujem neke suvenircice I pokloncice. Skontao sam da mi treba bas mnogo toga a cene nisu povoljne. Na to sam izgubio jos oko 3 sata. E onda I to treba upakovati da se ne polomi. (nedostaje deo texta koji se odnosi na licne stvari- totalna frka u svakom slucaju) Taxista se raspricao i promasi skretanje ! Uzas! Nervoza me jede, nisam jos zavrsio skroz sa pakovanjem, moram da se tusiram, I jos po nesto, nisam nista klopao, …
Stigoh oko 8:15pm da to sve stignem, wc zauzet,…vozac treba da dodje po mene u 9pm. Jedva sam nekako stigao…od svega me zaboleo stomak.
S. i P. su bili oni koji su me ispratili, nailazili su i jos po neki koji su bili u prolazu, bio sam manje/vise odsutan, premoren- spavalo mi se. Stigao je Hamid, ubacio sam teski kofer, pozdravio sam se sa svima (bilo mi zao)…krenusmo na aerodrom. Nije bila guzva koliko zna da bude, ceklali smo na nekom salteru dugo,jer je otkazivanje vize…I onda na ostavljanje kofera. Kaze ona tamo: Imas viska 1 kg ! Nisam mogao da verujem, poslednje sto sam ubacio su papuce, koje sam I prebacio u ranac I prosao sa 32kg! Posle kontam da nisam ni proverio koliko kila nosim,koliko mogu da nosim, zamisljam sta bi bilo da mi rekla da imam 10kg viska? Sta bi sa stvarima? Gde? Ali ok. proslo je super. Posle toga treba jedno 20 minuta da se predje aerodrom dok se ne dodje do ‘gate’ za ulaz u aviYon. Let je kasnio pola sata, sletalo se u Kuwait na oko 45 minuta I za to vreme sam primetio da su mi izbacili kofer napolje(za koji sam mislio da nije moj) i nisu ga ubacili nazad! To me je grizlo i do Atine, gde sam imao oko 30 minuta da predjem u drugi avion gde smo nastavili do BG I za oko 2:20 min sletali na Nikola Tesla airport! Let preko Srbije je bio srceparajuci! Nije bila velika visina pa se dobro moglo videti sve na zemlji, njive,sumarci,sume,ravnice,brana,manastir,kuce,…ono je neverovatno! Celom duzinom ‘obradive’ povrsine, parcele poslagane jedna do druge, razne bolje oranica,…ono je umetnost! Jedna misao ti pada na pamet: ima li sta lepse?
U glavi ti neke pesme o Srbiji, koje nikada nisi pevao, gledas dole, misli te gone, knedla se zaglavila u grlo, suza krece… naidje oblak, pa napravih pauzu…opet me tera da gledam kroz prozor, opet isti process: misli, pesma,knedla,suze…
Avion je bio poluprazan. Tako da sam mislio da mogu sakriti svoje ponasanje I suze… I u najgorem trenutku, mislim, dok smo nadletali BG u niskom letu, iznad VMA, Marakane, Cukarickog, more crvenih krovova, sve sija na suncu, izgleda cisto I savrseno…. Po ramenu me dotaknu zena iza I rece: ja jako voli Srbija ! Svaki put jako voli da dodje! (zena je grkinja koja cesto dolazi) E reko samo mi jos ova ‘kap’ njene paznje treba da prelije casu mojih suza koje cekaju da se izruce na oci ako knedla popusti … I popustila je… krenuse suze, stavih naocare da sakrijem al krenuo I uzdah onaj kao da cu da zajecam **** te ?! UZAS ! Sramota me od drugih ljudi kojima nisam video slicne simptome. Na aerodromu dok se misli lome cekam na traku da uzmem kofer…ali njega nema!? Traka se ugasi, shvatih da je ono sigurno bio moj kofer u Kuwaitu. Dobro jutro, evo formular, ispunite, ovde i ovde ime…cim ga nadjemo, poslacemo vam na kucnu adresu?! Od svih uzbudjenja i umora nisam mogao da se nerviram… prepustio sam se slucaju I slegao ramenima.
Stigoh oko 8:15pm da to sve stignem, wc zauzet,…vozac treba da dodje po mene u 9pm. Jedva sam nekako stigao…od svega me zaboleo stomak.
S. i P. su bili oni koji su me ispratili, nailazili su i jos po neki koji su bili u prolazu, bio sam manje/vise odsutan, premoren- spavalo mi se. Stigao je Hamid, ubacio sam teski kofer, pozdravio sam se sa svima (bilo mi zao)…krenusmo na aerodrom. Nije bila guzva koliko zna da bude, ceklali smo na nekom salteru dugo,jer je otkazivanje vize…I onda na ostavljanje kofera. Kaze ona tamo: Imas viska 1 kg ! Nisam mogao da verujem, poslednje sto sam ubacio su papuce, koje sam I prebacio u ranac I prosao sa 32kg! Posle kontam da nisam ni proverio koliko kila nosim,koliko mogu da nosim, zamisljam sta bi bilo da mi rekla da imam 10kg viska? Sta bi sa stvarima? Gde? Ali ok. proslo je super. Posle toga treba jedno 20 minuta da se predje aerodrom dok se ne dodje do ‘gate’ za ulaz u aviYon. Let je kasnio pola sata, sletalo se u Kuwait na oko 45 minuta I za to vreme sam primetio da su mi izbacili kofer napolje(za koji sam mislio da nije moj) i nisu ga ubacili nazad! To me je grizlo i do Atine, gde sam imao oko 30 minuta da predjem u drugi avion gde smo nastavili do BG I za oko 2:20 min sletali na Nikola Tesla airport! Let preko Srbije je bio srceparajuci! Nije bila velika visina pa se dobro moglo videti sve na zemlji, njive,sumarci,sume,ravnice,brana,manastir,kuce,…ono je neverovatno! Celom duzinom ‘obradive’ povrsine, parcele poslagane jedna do druge, razne bolje oranica,…ono je umetnost! Jedna misao ti pada na pamet: ima li sta lepse?
U glavi ti neke pesme o Srbiji, koje nikada nisi pevao, gledas dole, misli te gone, knedla se zaglavila u grlo, suza krece… naidje oblak, pa napravih pauzu…opet me tera da gledam kroz prozor, opet isti process: misli, pesma,knedla,suze…
Avion je bio poluprazan. Tako da sam mislio da mogu sakriti svoje ponasanje I suze… I u najgorem trenutku, mislim, dok smo nadletali BG u niskom letu, iznad VMA, Marakane, Cukarickog, more crvenih krovova, sve sija na suncu, izgleda cisto I savrseno…. Po ramenu me dotaknu zena iza I rece: ja jako voli Srbija ! Svaki put jako voli da dodje! (zena je grkinja koja cesto dolazi) E reko samo mi jos ova ‘kap’ njene paznje treba da prelije casu mojih suza koje cekaju da se izruce na oci ako knedla popusti … I popustila je… krenuse suze, stavih naocare da sakrijem al krenuo I uzdah onaj kao da cu da zajecam **** te ?! UZAS ! Sramota me od drugih ljudi kojima nisam video slicne simptome. Na aerodromu dok se misli lome cekam na traku da uzmem kofer…ali njega nema!? Traka se ugasi, shvatih da je ono sigurno bio moj kofer u Kuwaitu. Dobro jutro, evo formular, ispunite, ovde i ovde ime…cim ga nadjemo, poslacemo vam na kucnu adresu?! Od svih uzbudjenja i umora nisam mogao da se nerviram… prepustio sam se slucaju I slegao ramenima.
Све сам видела као на филму.