jedincu...

[Enter Post Title Here]


Jedincu...

Kada majka dođe umorna sa posla,
i svega joj bude već po malo dosta
u naručje uzme svoje malo dete,
ispunjena kaže-hvala tebi svete...

Tada ruke male oko vrata svija
obraz svoj prinese kao da ga mije,
sve ga više stiska kao da ga davi,
ne razume dete majku što ga gnjavi...

Stavlja ga na grudi od silne miline
pa se dete malo od tog stiska svine,
epitet je majke da suviše brine,
izgovor je svakom koji drugo čine...

Ljubeći ga silno, on se više mršti
srce njeno uzbuđeno počelo da drhti.
Nema većeg dara od tog malog bića
roditelj ko postane Bogme nije sića..

Osećaj je nestvaran kao neka bajka,
nema veće ljubavi ko što voli majka!

M..