U subrealnom

U subrealnom , imaginarnom ...
u šesdesetprvom sekundu sam,
tog jednoga minuta ,
na ispravnom pravcu sam ,
zametnut negde , pokraj puta .
U vanvremenom , i nesvesnom ,
Medj oblacima ugledan , a duboko pod
zemljom zatrpan ...

Dvadeset i petog sata , istoga dana ! ,
svoju javu, osećam kao najdublji san ...
... ko’ li bi to mo’go znati ?,neko isti ?
... zasto li je tako ?, ako nerazaznajem , ja sam !,
;... u sedmici istoj ..., osmi jeste dan ...,
i raspojasan , iznad voda , razlepršan
po sred atara sam , kud’ misli , suv vazduh nosi .

I u hiljadu i osmom metru , prvog kilometra ,
pomerenom ništavnom , sveobuhvatnom celinom ...
na dubokom sam dnu , samog uzdignuća ,
izvan ... i u protivrečju, iznad uskrsnuća ...

Sa zbijenim se šibljem bijem ,
isečen , svakim listom ,
i najmanjom granom ...,
i dičim se svakom ranom ..., znojem ,
kojim , pohranio sam dine u pustari ,
tim opakim vrelim grotlom !...
Moje biće rasparčano , i u srzi ..., na margini ,
sa svime , na čistacu mogu biti , osim ,
s’ onim sto me takvim čini ...
Kroz mene teku , sunca zraci , potezi tudji ,
dela samosvesti , praporci davnina,
buka haotična ... i pokoja istina ,
mitovi i uzdasi budući .
I drugoga jutra , nakon počinka moga ,
da !, disući ću , a bez daha ...,
ja osetiti miris budji ...
... u nekoj budnosti drugoj , bez i’malo straha !