Covek mog zivota - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

"čuo sam lavež napolju i mislio da dopire iz mene."

Covek mog zivota

Oceni ovaj blog
Gubim iz vida
ruke velicine dudove grane,
pohabane, nazuljane
a nezne toplinom i vernoscu
koje bi sve ove zive rane
umele da brane !
Lece.
Dugo sam ih sanjala.
Sve redje im se nadala.

Gubim iz vida tog
setnog coveka
koji ce moci ovo dete u meni
da cuje
i lice zene zvezdama da kuje.
Covek od meda,
od neba satkan,
a ziv i od mesa i krvi krpljen.
Spasen, strpljen.

I sad ljubim ogavne,
drske, prljave i strasne,
trbuhe lenje skoro izdasne,
pomalo klince.
Pomalo stare.
I zalim, nije da nije !
Kosu i telo, oci
i usne.
I srce.
Koje kad-tad ce da prsne
kao na Suncu vreli
nar.

Pošalji "Covek mog zivota" na Facebook Pošalji "Covek mog zivota" na Google Pošalji "Covek mog zivota" na My Yahoo! Pošalji "Covek mog zivota" na Live Pošalji "Covek mog zivota" na MySpace Pošalji "Covek mog zivota" na Twitter Pošalji "Covek mog zivota" na Digg Pošalji "Covek mog zivota" na del.icio.us

Ažurirano 23.01.2012. u 19:37, autor: Lena </3

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. faraonn (avatar)
    ...drago mi je vidjeti a i osjetiti
    prodor rijeci i kako im Lena
    otvara kapije
    jednu po jednu
    onako bez sarenila i kako bi htjeli da je
    nego onako
    kako je...

    Leno, Tvoje rijeci s postovanjem pozdravljam a Tebe Tvorce,-da ovako tvoris i dalje,
    moje postovanje,
    Faraonn
  2. Lena </3 (avatar)
    Hvala na lepim recima ! Uzvracam pozdrave.
  3. Sanjalicca (avatar)
    ... I sad ljubim ogavne,
    drske, prljave i strasne,
    trbuhe lenje skoro izdasne,
    pomalo klince.
    Pomalo stare....


    slika stvarnosti... ironija zivota...
    a uvek sam se pitala
    zasto se nismo sreli jos na putu stvaranja
    vec mora postojati taj medjuprostor, raskrsnice i
    svi ti ostali sokaci i stupice koje 'moramo'
    kusati....
    Lena </3 istinito da istinitije
    biti ne moze...
    Ažurirano 03.02.2012. u 21:14, autor: Sanjalicca
  4. Lena </3 (avatar)
    slika stvarnosti... ironija zivota...
    a uvek sam se pitala
    zasto se nismo sreli jos na putu stvaranja
    vec mora postojati taj medjuprostor, raskrsnice i
    svi ti ostali sokaci i stupice koje 'moramo'
    kusati....
    Lena </3 istinito da istinitije
    biti ne moze...
    Hvala, Sanjalicce