Lepa Jelena deo treći - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

Lepa Jelena deo treći

Oceni ovaj blog
A snovi postajaše sve čudniji i čudniji. Osećala je prijatnu jezu milovana nežnom rukom, osećala je dodir riđe kose na koži, topila se pod pogledom sivoga oka i osećala toplinu podrugljivo izvijenih usana na svojim usnicama. Najednom je shvatila da to nije san. Gde je baka? Otkud neznanac iz ruševina ovde, pokraj nje? I pobogu, šta on to radi? Pokušala je da ga odgurne, ali je bila previše bunovna, a stranac suviše snažan da bi uspela u tome. Pokušala je da se otrgne, ali njegove ruke su je držale nežno, ali čvrsto. Vrisnula je, ali nije bilo nikoga ko bi joj mogao pomoći. A taj predivni uljez ju je ljubio i ljubio... Otpor joj je slabio, a vatra jurnu u obraze. Prestala je da se opire, dok joj je vatra zahvatala celo telo. I gle: Baka je bila zaboravljena, a poljupci i dodiri više nisu bili neprijatni. Neznanac kojeg je samo jednom videla budio je želje u njenom telu dodirima i poljupcima, milovanjem i šaptanjima... Lako ju je dodirivao po kosi, nežno milovao stražnjicu, i žudno joj ljubio grudi. Najednom se našao među njenim nogama. Bol u preponama i vatra u utrobi ponovo je prepadoše, ali samo nakratko. Sve je to trajalo i trajalo, i začudo nije bilo ni najmanje neprijatno. Kad je sve prestalo, stranac je ležao kraj nje šapćući i milujući je po kosi, a sanjivost se stade vraćati. Nije stigla ni da se zapita šta se to dogodilo kad je sasvim neosetno pala u san.
Kad se probudila bila je noć i bila je sama u krevetu. U sobi je bio mrak. Jelena se uvi u čaršav i sede na ivicu ležaja. Nije sa sigurnošću znala da li je čudna uspomena bila san, ali bol u utrobi i krv na krevetu su je duboko uznemiravali. Ako jeste bio san, gde li je baka? Ako nije...
Gde je prelepi stranac?
Ne mogavši da složi svoje misli, poče da obraća pažnju na okolinu. Vrata sobe su bila otvorena i videla je da u kuhinji gori svetlo. Bila je nesigurna, jer je slutila da njeno sećanje nije bilo samo san. Opet, ni sedeti u mraku nije bilo neko rešenje. Najzad je prelomila i laganim koracima krenula ka svetlu. Kad je najzad stigla dovoljno blizu da vidi scenu u kuhinji kroz poluotvorena vrata, stomak joj se stegao, jer tamo je bilo neko čudovište vitkog kosmatog tela, najviše nalik orangutanu, predugih udova i riđih kovrdžica, odeveno u neku tesno pripijenu odeću od neobičnog materijala. Ali to nije bio orangutan, jer čeljusti mu behu šiljato izbačene, a svojim ogromnim blještavim očnjacima i strašnim zubima žderao je one sirove šnicle koje je držao u svojim užasnim kandžama. To je bilo suviše za nju i Jelena vrisnu i skameni se, a čaršav u koji beše umotana pade na pod. Stvorenje baci obrok i polete ka Jeleni. Oprostila se već od života, kad sa zaprepašćenjem oseti da je nežno grli, podiže, nosi ka sobi i polaže na krevet, da bi potom progovorio tiho, sažaljivo i nežno:
Ne boj se maleni moj Kha nore, neću te povrediti. - duboki baršunasti glas zveri
bio joj je odnekud poznat i ispunjavao ju je čudnom toplinom. Ništa joj nije bilo jasno.
Ko... Šta si ti? - nije se više bojala. Instinkt joj je govorio da je zver prijatelj.
Bilo je tu isuviše stvari koje nije razumela. Gde je baka? Gde je stranac? Pa ipak, od svih pitanja ovo joj je prvo palo na pamet.
Ja? Ja sam čovek, baš kao što si ti Kha nor. - Objasni joj Brago. Naravno da je
znao sve o njoj. Upravo je večerao i sećanja su mu kolala krvotokom.
Vrlo nesrećan Kha nor, mislim.- doda.
Jelena je bila zbunjena, pa je odgovorila pitanjem:
Kha – Nor? Ali... Ja sam čovek... - verovala je iskreno da je čovek. Da li je?
Neobična izjava čudovišta, pa i sama činjenica da ono govori, potisnulo je sve njene nedoumice u drugi plan. Pokušavala je da ga prekine i sazna ono što ju je mučilo, ali ta zver je sa iritirajućom lakoćom ignorisala sve njene slabašne proteste i neprestano je pričala.
Da, znam za tu vašu zabludu, ali vi jednostavno niste ljudi. Vi ste Kha norovi.
Brago je znao za njena verovanja. Ali znao je i da Kha nori ne bi smeli biti ono što su postali na ovoj planeti. Bili su štetočine, Bili su rak rana svetova kada nisu bili pod kontrolom. Jelena najednom shvati da je gola golcata i zatraži od čudnog stvora haljinu.
Za ime Morgoda nigde u poznatom svemiru Kha norovi ne poznaju vaše osobine! Trebalo bi da budeš veselo i razigrano stvorenje koje ne zna za stid!
Kakve to ima veze sa mojom haljinom? - nije shvatala tiradu svog sagovornika
Ma razmisli malo! Poznajete samo mržnju, zavist i pohlepu. Zar ste slepi kod očIju? Pogledaj dokle vas je dovela vaša čednost i bogobojažljivost! Sve ste pogrešno uradili! - Braga najednom zahvati žestoki propovednički žar.
Pogrešili? U čemu sam ja to pogrešila? - Jelena je i dalje više mislila o nelagodi
koju je u njoj izazivala sopstvena golotinja, nego o filozofskim aspektima Bragovog nadahnutog govora, ali njegovo izlaganje je, izgleda, tek počelo!
Planeta vam se guši i raspada, vaša vrsta nestaje u ratovima i u toj vašoj neizmernoj tuzi. Još gore od toga je što istrebljujete sva ostala živa stvorenja i što trujete i samo tlo na kome postojite! Šta će Kha noru odeća? Šta će, za ime Morgoda Kha noru oružje? Šta će Kha noru nauka i crkva? To vas kvari, to nije vaše prirodno stanje! Vi niste stvoreni da vladate. - izdeklamova Brago, sve više
se zahuktavajući u svojoj propovedi, uživajući da sluša sopstveni glas.
Ma čime ja to vladam? - Jelenu je Bragova tirada već ozbiljno zamarala
Razmisli! Zar tvrdiš da si srećna? Ili možda hoćeš da kažeš da ovaj svet ima za tebe budućnost? Pa nije li istina da ni ti sama nisi sreću upoznala sve do trenutka kada si me ugledala. Zar nije istina da te je tuga lagano ubijala? - Brago nikako
nije shvatao ova stvorenja, niti zašto ta klinka deluje toliko nezainteresovano za sva razumna objašnjenja. Iznenada je njegovo izlaganje ipak zainteresovalo Jelenu.
Ugledala? Tebe?- Bragovo pitanje je svojom neobičnošću u Jeleni ugušilo svaku
pomisaoda bi trebalo da ga zapita za baku ili bar za prelepog neznanca, a neobično talasanje svetla koje je iza leđa čudnog stvora dopiralo iz kuhinje privuklo joj je pogled. Svetlo je sada igralo i kao da je postajalo izmaglica koja je u čudnim tonovima stala da se širi preko nejasnih kontura njenog sagovornika. Treperilo je, bljeskalo, pa stade da dobija oblik. Iz izmaglice je izronilo telo boga, uzanih bokova, širokih ramena i uspravnoga stasa. Da, bio je to prelepi neznanac kojeg je dobro zapamtila. Neobjašnjiva transformacija je odgurnula svaku pomisao na baku i Jelena je sada zurila u neočekivanu pojavu. Posmatrao ju je svojim impresivnim sivim očima koje su žućkasto bljeskale od ne baš najbolje prikrivene strasti. Najednom se bacio režeći i mrmljajući na preneraženu devojku, hitro i nervozno raskopčavajući farmerice i - uze je jednom; dva puta. Kada je to učinio i treći put, ni Jelena se više nije opirala. Posle tog razornog zemljotresa bilo je sasvim jasno da je Jelena bila pomalo euforična. Ležali su jedno kraj drugoga, zadihani i sretni. Jelena je brbljala, ali njena pitanja su ostajala bez odgovora. Brago je bio isuviše iskusan da bi joj govorio o kolonizaciji i o svojoj vrsti, a ponajmanje o onome čime mu se sunarodnici hrane. Blazirano je glumio da je pažljivo sluša, a kada mu je najzad dosadila, umorno joj se obrati:
Malko sam ogladneo, Jelena. Zašto nam ne bi spremila štogod za večeru?
Prvi nesporazumi su se pojavili nedugo potom. Brago nije video ni jednog jedinog razloga zbog koga bi se prema Jeleni odnosio drugačije nego što bi to učinio bilo koji Likanac sa Kha norom. Kada ju je na tradicionalni način poveo na počinak, ( vukući je četvoronoške za kosu ) toliko se otimala i cičala da mu se za trenutak, učinilo da želi da spava u krevetu sa njim! Celim dvorištem se dernjala (Obično razume Khanorski, ali ovo je ipak prevazilazilo njegovu umešnost), a kad ju je uveo u onu Kha nor štalu (odakle je prethodno izbacio kvocave ptičurine koje Kha-nor večito drže u svojoj blizini) htela je da legne na pod. Kad je najzad prikačio Gravi-ogrlicu za zid i postavio je u prirodni polučučeći položaj odbila je da spava. Slušao je njenu prodornu galamu kroz dva zida i preko celog dvorišta sve dok nije zaspao. Možda je mala Kha nor i bila u redu, samo je predugo živela u ubeđenju da je čovek.
Jelenino gledište je bilo dijametralno suprotno. Možda nevoljno i naglo, ali njeni snovi o telesnoj ljubavi su se najednom ostvarili. Sve dok je Brago nije nasilno odvukao u kokošinjac i prikovao je uza zid, bila je spremna da oćuti sve ono što ju je mučilo, ali ovo nasilje izvršeno nad njom ju je zaprepastilo. Nije više htela da ćuti! Ne! Ne posle toga! Na njenu žalost, život nije bajka. Mada je uporno zapomagala, niko joj nije pritekao u pomoć. Premorena i uvređena, najzad je zaspala.
Tako je izgledala prva zajednička noć Bragoa i Jelene.



Pošalji "Lepa Jelena deo treći" na Facebook Pošalji "Lepa Jelena deo treći" na Google Pošalji "Lepa Jelena deo treći" na My Yahoo! Pošalji "Lepa Jelena deo treći" na Live Pošalji "Lepa Jelena deo treći" na MySpace Pošalji "Lepa Jelena deo treći" na Twitter Pošalji "Lepa Jelena deo treći" na Digg Pošalji "Lepa Jelena deo treći" na del.icio.us

Oznake: lepa jelena
Kategorije
Novela

Komentari