Pocetka se secam..nekako kroz maglu, blede slike, nepovezane.. Na nekim mestima iskidana traka filma, mozda iz tuge, mozda iz besa, ko ce znati... Znam samo da sam bio sprecen napustiti sobu tu noc. Dogovorili se svi vitezovi sudbine tu noc da iskale svu svoju moc i snagu nadamnom pa umesto sto ce me baciti u kakvu tesku situaciju.. jos gore.. namamise me u nju.]A mene kao tesko namamiti.. ili su pak oni dobro znali sta mi je slaba tacka.Ah…ta svetska mreza…tako je pocelo…
Sedio sam u cosku sobe, nekako dusevno laksi nego obicno, um su mi parale srceparacuje balade, napolju poprilicno hladno, ja ni umoran, ni odmoran, ni veseo ni tuzan.. bas onakav kakav covek bude pre nego mu se nesto veliko iznenada desi. Ne mogu se zakleti da nisam iskasapio grlo kojom kapljicom omiljenog pica, niti da sam bio bas pri sebi u tom trenutku, ali ono cega se detaljno secam jeste... da kada se pojavila u datom momentu...nisam znao odakle je dosla.Samo su iskakale reci…kratki komentari…
U mojim mislima, nosila je crvenu haljinu i bila je bosa. Crveni karmin na usnama, gumicu za kosu na ruci, vecno preturala kosu sa jedne strane u drugu i pokusavala me kupiti pogledom. To joj, ruku na srce i nije bilo tesko. Zverao sam u ekran,kliktao mishme uzalud I bezveze,menjao pesmu za pesmom dok se ona ne pojavi. Kazu da kad nista ne ocekujes desi se ono cemu se nadas, tako je i bilo.
Niotkud se pojavise s ljubavlju skovane note u vidu slova,osetih se cudno, i svojim beskrajno lepim tonom uzbudise i nju. Prilazila mi je sve blize i blize, korak po korak,rec po rec .Poput male djevojcice drzala je ukrstene ruke dok je cekala odgovor… i vecit osmeh na licu.. Govorila je tiho, tek da osetim da nesto govori, tek da pozelim da je cujem. Nosena valovima melodije pocela je da plese po mojim mislilma…Zadnje cega se secam jeste da me uzela za ruku i trazila od mene da plesem sa njom.
I od tada pa evo do ovog trenutka nista se promenilo nije, jos uvek me ista melodija nosi, jos uvek ja plesem…Ona dodje I ode…pojavi se niotkuda sa pokojom notom I baci me u rebus…napise pesmu…jurim sebe u njenim notnim sveskama…znam da je tu…znam da me prati…Oci…moram da ih vidim.Moram da znam…Moramo da nastavimo da plesemo…
Sedio sam u cosku sobe, nekako dusevno laksi nego obicno, um su mi parale srceparacuje balade, napolju poprilicno hladno, ja ni umoran, ni odmoran, ni veseo ni tuzan.. bas onakav kakav covek bude pre nego mu se nesto veliko iznenada desi. Ne mogu se zakleti da nisam iskasapio grlo kojom kapljicom omiljenog pica, niti da sam bio bas pri sebi u tom trenutku, ali ono cega se detaljno secam jeste... da kada se pojavila u datom momentu...nisam znao odakle je dosla.Samo su iskakale reci…kratki komentari…
U mojim mislima, nosila je crvenu haljinu i bila je bosa. Crveni karmin na usnama, gumicu za kosu na ruci, vecno preturala kosu sa jedne strane u drugu i pokusavala me kupiti pogledom. To joj, ruku na srce i nije bilo tesko. Zverao sam u ekran,kliktao mishme uzalud I bezveze,menjao pesmu za pesmom dok se ona ne pojavi. Kazu da kad nista ne ocekujes desi se ono cemu se nadas, tako je i bilo.
Niotkud se pojavise s ljubavlju skovane note u vidu slova,osetih se cudno, i svojim beskrajno lepim tonom uzbudise i nju. Prilazila mi je sve blize i blize, korak po korak,rec po rec .Poput male djevojcice drzala je ukrstene ruke dok je cekala odgovor… i vecit osmeh na licu.. Govorila je tiho, tek da osetim da nesto govori, tek da pozelim da je cujem. Nosena valovima melodije pocela je da plese po mojim mislilma…Zadnje cega se secam jeste da me uzela za ruku i trazila od mene da plesem sa njom.
I od tada pa evo do ovog trenutka nista se promenilo nije, jos uvek me ista melodija nosi, jos uvek ja plesem…Ona dodje I ode…pojavi se niotkuda sa pokojom notom I baci me u rebus…napise pesmu…jurim sebe u njenim notnim sveskama…znam da je tu…znam da me prati…Oci…moram da ih vidim.Moram da znam…Moramo da nastavimo da plesemo…