У данашња времена

Дошла су, драге моје, времена кад пољубите принца, а он: бум! Претвори се у жабу! Мислите да сте упознале неког, све се сјајно дешава, иде као по лоју и онда трас! Нешто вас лупи! Нешто вам отвори очи. Ваш принц одједном у вашим очима изгледа тако јадно, мало, тако другачије: питате се како раније нисте све то виделе?
Где су вам биле очи, уши? Како на почетку све то нисте осетиле...? Али, тренутна - почетна заслепљеност учинила је то, да он у вашим очима нарасте до принца... Кад се освестите од тог првог заноса, кад све премерите, чујете, видите, кад вам у очи уђу детаљи које нисте виделе, кад се отрезните од свих оних љубавних речи вашег Казанове - схватите да је од принца постао "жабац"!
Да, таква су времена дошла, драге моје, да сви они на почетку изгледају као принчеви, а онда се срозају у жабе. И нису ту криви ти пољупци наши - они нам само очи отварају. Љубав их наша уплаши, то да! Од ње беже као ђаво од крста! Док глуме принчеве, док освајају - јаки су и спремни на све; кад освоје срце наше, нигде их нема!
Али, баците поглед доле, поред ногу. Можда на асфалту испред вас, скакуће једна жаба "с круном на глави". Не! Не узимајте је у руке, не љубите! И да га опет у принца вратите, шта вам вреди... Знате шта вас поново све чека...

 

[nesons]

Sta li je to toliko strasno kad je toliko razocharenje?
Mozda i on ljubi princezu, pa zabu, da bi povratio princezu ?!
ili samo previse ocekujesh?

 

[gost 133940]

Jes, baš je problem sa tim prinčevima proizvedenim po principu "sam svoj majstor".
Najkvalitetniji su prinčevi engleske proizvodnje.

 

[bracaco]

Mozda je problem sto svaka bas princa ceka, ko da princevi na drvetu rastu, dal su to bas sve princeze okolo ili me pogled vara?
Na kraju jedno pitanje pored toliko princeva i princeza imali ljubavi za nas obicne smrtnike ili se nista manje od princa ne sme voleti?

 

[alandjela]

prinčevi nisu samo prinčevi oni sa dvora i sa krunom na glavi... prinčevi su i oni koje mi do te titule u svojoj glavi uzdignemo, a oni su, kao i svi mi, obični smrtnici... samo eto, ljubav ih naša u nebesa vine..
možda smo mi žene krive zbog toga, možda ih toliko preuveličamo u svojim mislima i maštanjima, možda ipak od njih očekujemo mnogo... možda je i iskrena ljubav za njih mnogo, a mi ne shvatamo to... a možda, oni, poneki, oni muškarci iz moje blizine, oni kojima je i namenjena ova priča.. možda oni i nose sva ta osećanja i tu iskrenu ljubav, u sebi, možda i oni vole, samo to pokazuju na drugačiji način, ili uopšte ne pokazuju... misle da sve znam, da mi je sve jasno...
ovaj odnos muškarac - žena, oni - ja, prinčevi - žabe... sve je to tako zamršeno i ipak zahteva dužu diskusiju i jače razmatranje i davanje, koje ipak ostavljam za neko posle vreme.. nek se još sve malko slegne u mojim mislima...