Ispod Duda u omanjoj kafani ...
Bilo je jutro kao i svako drugo....
Vikao sam na svog starog prijatelja..
Pa natoči...Jovane ! Prokletinjo.
Sećaš se kako sam jurio smiraj,kako sam posle tvog psovanja sto opet pijem, tražio tišinu na vrhu klimave tvrdjave u Baču s koje vidiš poplavljena polja i ogoljene duše.
Sećaš se ,kako smo se divili svim onim bradatim propalicama što su ostavili i dom i poso i rotvajlera kojeg su u detinjstvu sanjali da nauče par osnovnih komadi.
Sećaš se kako smo naivno postajali oni ,kako smo tužno trošili i zadnju zgužvanu stodinarku za pola leba ,majonez od 100gr i 200gr podriguše.
Kako je lepo biti oni.
Natoči Jovane,jer ovo je opasan san i mene nema,ovo je šala onog prijatelja što igramo domine...
ma znam .....pravi lavirint.
Kako me ti divno slušaš moj Jovane.
****
Da...o njoj ti pričam ,o kruni ,o sjaju ,o laži, o trudu,o veri, o usudu.
Uvukla mi se pod kožu ,rasula po kosi ,zadenula me kao broš da me pokazuje.
Sećaš se,kad smo onako pijani pred kafanom Sremac u Čortanovcima gulili koru sa ona dva jablana uz Dunav da pokažemo jedan drugom golu dušu.
Znam ...sećaš se....
Kako smo se bratimili ,kako kleli da ćemo je uvek golu nositi,svima pokazivati,kako sekli da tudji bol na sebe uzmemo.
.... a šta njoj da ogolim mili moj Jovane ,da izgrizem stablo ,iščupam koren,raspem sve fajlove po Gradu i kažem ,hej ovo pravim zimu za tebe ...
...da joj pokažem kako sam se rasuo medj istinama.
A tako želim da joj se divim ,tako da je hvalim da se sav ispljujem od priče i dobijem žvale kao kad smo bili klinci pa nam se svi rugali.
Tako sam se osetio Jovo na proleće i prašinu, na prve dezodoranse,na Plavi Orkestar ,na Kaju i Simpatiu ,na Kaliforniju,na Tamaru.Tako sam opet bio Ja ,nežan pripit i zanemeo pred lepotom.
Tako sam lepo mucao da evo opet sedim kod tebe i naricem.
Ne nisam je izgubio,samo sam pokucao i ona je otvorila..........
Udjoh,videh mrak,osetih kako se sve godine istopiše u sekundi i Ja ...... ponovo učim(a znaš koliko sam voleo školu)kako se diše, kako se oseća ,kako se pamti i udovoljava.
Videh zi...a znaš kako iste volim da udaram glavom te me i sad bole odredjena mesta.
Ma ne naričem,ne pravi facu.
Samo učim ,kao voda na izvoru neki novi put ,neko novo korito,neke nove države....i mislim,kako ti sebe ne poznaješ Aleksej,kako se lažno tešiš da si tu da upiješ tugu,osvetliš mesec,i plašiš se sebe.
Jovo mili moj ,želim biti tu i ovako uplašen uliti sigurnost ,sesti kraj nje i ćutati,učiti , verovati,sanjati kako ja sve to znam i kako sam dušu onda s tobom ogoleo kako bi lakše upijao sebe i život.
I ohola je Jovo ,na raskršću ,al ja je baš takvu hoću......,a ona ne sluša ,zaključuje ,sudi,prekraja.
‚
U stvari htedoh te zamoliti da ako je vidiš onako crvenu i drčnu,prepotentnu kako ispija i drugi pelinkovac sa tri kocke leda i dva limuna ,kako pomalo liči na mene ,odvedi je ako me nema do naših jablanova ,pokaži joj duše i reci kako sam pio i kako sam ludjak sa okrajkom leba bio i kako volim i kako sam takav nikakav,ali njen.
Jovo ...pozovi taxi ,ne znam više da vozim ,ne znam da hodam.... ne znam da je nadjem ,a treba mi.
Bilo je jutro kao i svako drugo....
Vikao sam na svog starog prijatelja..
Pa natoči...Jovane ! Prokletinjo.
Sećaš se kako sam jurio smiraj,kako sam posle tvog psovanja sto opet pijem, tražio tišinu na vrhu klimave tvrdjave u Baču s koje vidiš poplavljena polja i ogoljene duše.
Sećaš se ,kako smo se divili svim onim bradatim propalicama što su ostavili i dom i poso i rotvajlera kojeg su u detinjstvu sanjali da nauče par osnovnih komadi.
Sećaš se kako smo naivno postajali oni ,kako smo tužno trošili i zadnju zgužvanu stodinarku za pola leba ,majonez od 100gr i 200gr podriguše.
Kako je lepo biti oni.
Natoči Jovane,jer ovo je opasan san i mene nema,ovo je šala onog prijatelja što igramo domine...
ma znam .....pravi lavirint.
Kako me ti divno slušaš moj Jovane.
****
Da...o njoj ti pričam ,o kruni ,o sjaju ,o laži, o trudu,o veri, o usudu.
Uvukla mi se pod kožu ,rasula po kosi ,zadenula me kao broš da me pokazuje.
Sećaš se,kad smo onako pijani pred kafanom Sremac u Čortanovcima gulili koru sa ona dva jablana uz Dunav da pokažemo jedan drugom golu dušu.
Znam ...sećaš se....
Kako smo se bratimili ,kako kleli da ćemo je uvek golu nositi,svima pokazivati,kako sekli da tudji bol na sebe uzmemo.
.... a šta njoj da ogolim mili moj Jovane ,da izgrizem stablo ,iščupam koren,raspem sve fajlove po Gradu i kažem ,hej ovo pravim zimu za tebe ...
...da joj pokažem kako sam se rasuo medj istinama.
A tako želim da joj se divim ,tako da je hvalim da se sav ispljujem od priče i dobijem žvale kao kad smo bili klinci pa nam se svi rugali.
Tako sam se osetio Jovo na proleće i prašinu, na prve dezodoranse,na Plavi Orkestar ,na Kaju i Simpatiu ,na Kaliforniju,na Tamaru.Tako sam opet bio Ja ,nežan pripit i zanemeo pred lepotom.
Tako sam lepo mucao da evo opet sedim kod tebe i naricem.
Ne nisam je izgubio,samo sam pokucao i ona je otvorila..........
Udjoh,videh mrak,osetih kako se sve godine istopiše u sekundi i Ja ...... ponovo učim(a znaš koliko sam voleo školu)kako se diše, kako se oseća ,kako se pamti i udovoljava.
Videh zi...a znaš kako iste volim da udaram glavom te me i sad bole odredjena mesta.
Ma ne naričem,ne pravi facu.
Samo učim ,kao voda na izvoru neki novi put ,neko novo korito,neke nove države....i mislim,kako ti sebe ne poznaješ Aleksej,kako se lažno tešiš da si tu da upiješ tugu,osvetliš mesec,i plašiš se sebe.
Jovo mili moj ,želim biti tu i ovako uplašen uliti sigurnost ,sesti kraj nje i ćutati,učiti , verovati,sanjati kako ja sve to znam i kako sam dušu onda s tobom ogoleo kako bi lakše upijao sebe i život.
I ohola je Jovo ,na raskršću ,al ja je baš takvu hoću......,a ona ne sluša ,zaključuje ,sudi,prekraja.
‚
U stvari htedoh te zamoliti da ako je vidiš onako crvenu i drčnu,prepotentnu kako ispija i drugi pelinkovac sa tri kocke leda i dva limuna ,kako pomalo liči na mene ,odvedi je ako me nema do naših jablanova ,pokaži joj duše i reci kako sam pio i kako sam ludjak sa okrajkom leba bio i kako volim i kako sam takav nikakav,ali njen.
Jovo ...pozovi taxi ,ne znam više da vozim ,ne znam da hodam.... ne znam da je nadjem ,a treba mi.
