TAJNE HRONIKE 5-ti deo - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Amaunet

TAJNE HRONIKE 5-ti deo

Oceni ovaj blog
Linkovi prethodnih delova:
http://forum.krstarica.com/entry.php...HRONIKE-1.-deo
http://forum.krstarica.com/entry.php...HRONIKE-2.-DEO
http://forum.krstarica.com/entry.php...HRONIKE-3.-deo
http://forum.krstarica.com/entry.php/25406-Tajne-hronike-4.-deo-1-2
http://forum.krstarica.com/entry.php/25407-Tajne-hronike-4.-deo-2-2

Voda, Vatra, Vazduh, Zemlja...



Amaunet je sedela nepomično, zagledana u vatru koja je buktala ispod čađavog kazana punog vrijuće žive vode čija je zelena boja osvetljavala prostor.
Bila je daleko u mislima, zalutala u prošlost koja ju je morila... zašto su dozvolili da se udalje toliko jedni od drugih, zašto?

Setila se dana kada je magična sila rešila da uperi prst u ovaj deo univerzuma i da od tame stvori život... „Na početku beše reč!“, kakva besmislica! Na početku beše tama, tama iz koje smo svi iznikli, tama koja nas verno prati, senka našeg bitisanja.
Setila se dana kada ih je prvi put ugledala... prelepu Val, šumsku boginju, gospodaricu vatre. Adeptusa, mladog i lepog gospodara vetrova, i Arsa, najstarijeg među njima, gospodara vode. Činilo se tada da ih ništa neće rastaviti, ali magična sila je želela drugačije.
Mada su krenuli različitim putevima, jedno je bilo sigurno, ljubav koja tekla među njima, bila je neuništiva.

Val se povukla u začaranu šumu, prepuštajući svet ljudima. Amaunet je učinila isto uselivši pećine i sve zemaljske rupe njoj najbolje znane. Često su se viđale, preko olistalih grana, sunčevih zraka i izniklih cvetova iz rosom natopljenje zemlje.
Sa Arsom se viđala ređe. Otišavši u Veneciju, retko se prepuštao pećinskim rekama i planinskim potocima i jezerima, retko je zalazio u svetove svojih sestara. Amaunet je bila ljuta na njega jer je zamenio bistre vode za učmale i smrdljive kanale, ali je razumela njegovu potrebu da bude u blizini ljudi.
Najzad se nasmejala pomislivši na Adeptusa, najmlađeg i najnemirnijeg maga. Pogled joj je odlutao do jadne Fejt.... jadnog li bića, vila ranjena ljubavnom strelom. Znala je šta njen nemirni brat radi u svetu ljudi, znala je zahvaljujući vetru koji joj je donosio vesti o njemu. Često je pozdravljao sestre šaljući im poljupce i tople reči preko nežnih povetaraca.

Amaunet se prenu i primeti da je Val posmatra smeškajući se. Bile su veoma bliske i nisu im bile potrebne reči da bi komunicirale. Val je tačno znala o čemu njena sestra razmišlja.

-Znam, draga Am, i meni mnogo nedostaju naša braća i evo, došlo vreme okupljanja. Nadala sam se da će se to desiti pod boljim okolnostima, ali... – Val je spustila pogled na duhove servitore koji su tiho jecali pod nogama Amaunet.

-Umuknite više, prokletnici!- Ljutito je prosiktala.

Amaunet je znala koliko je Val ljuta na ljude, na njihovo nepoštovanje prirode, na njihovo samoljublje... znala je da je Val usmeravala sav taj bes na niža magijska stvorenja koja su, poput ovih malih kućnih duhova, besramno pokazivala svoje slabosti. Njihova preplašenost joj se gadila, podsećala su je na ljude, ljude koje je toliko mrzela i Amaunet ustade, priđe joj i pomiluje je po tamnoj kosi.

-To crnilo će nestati, mi ćemo se postarati za to, sestro draga.-

-Am, mislim da negiraš činjenicu da se sve ovo dešava zbog njih!- Amaunet je znala da je pod „njih“ mislila na ljude, razumela je sestru i šta više, gajila je isti prezir prema njima, ali je bila svesna i toga da nisu svi krivci. Poljubila ju je u obraz i izašla napolje da prošeta.

Iznad nje je pun mesec blistao i srebrnom svetlošću probijao guste krošnje. Noć je bila mirna i tiha, a vazduh ispunjen mirisom Noćne Frajle. Izvadila je svoj čarobni štapić iz pojasa. Bio je načinjen od crnog gloga, a rukohvat obložen odbačenom zmijskom kožom. Pomilovala ga je, tiho izgovorila magijske reči i zamahnula njime u pravcu krošnji. Grane se rastaviše i mesečeva svetlost obasja čitavo biće Amaunet dižući je u visine. Tako odleti do potoka i spustivši se na vlažnu zemlju, klekne i zaroni ruke u ladnu vodu. Osetila je Arsa, približavao se... umila je lice bistrom vodom i zadovoljno se nasmešila. Kada se podigla, radost se istog momenta pretvori u zabrinutost. Dašak vetra je dotakao njene vlažne obraze...

-Adepte, dragi moj brate, šta se dešava, zašto ne dolaziš?-

Nastaviće se...

Pošalji "TAJNE HRONIKE 5-ti deo" na Facebook Pošalji "TAJNE HRONIKE 5-ti deo" na Google Pošalji "TAJNE HRONIKE 5-ti deo" na My Yahoo! Pošalji "TAJNE HRONIKE 5-ti deo" na Live Pošalji "TAJNE HRONIKE 5-ti deo" na MySpace Pošalji "TAJNE HRONIKE 5-ti deo" na Twitter Pošalji "TAJNE HRONIKE 5-ti deo" na Digg Pošalji "TAJNE HRONIKE 5-ti deo" na del.icio.us

Ažurirano 15.07.2011. u 14:56, autor: Amaunet

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. adeptus (avatar)
    Sjajno, sjajno...
  2. Amaunet (avatar)
    Predajem ti pero, Adice
  3. LJILJA MMM (avatar)
    Još hahahaah
    Odlično....uživam zaista, samo jedva postižem...
    Ažurirano 15.07.2011. u 15:26, autor: LJILJA MMM
  4. Amaunet (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Još hahahaah
    Uskoro, Ljiljka, uskoro
  5. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio Amaunet
    Uskoro, Ljiljka, uskoro
    hahahaah ma ok.....drago mi je....samo nemojte sve odjednom...pobrčkaće mi se sve u glavi hahahahaah.
  6. adeptus (avatar)
    Večeras nastavak...
  7. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio adeptus
    Večeras nastavak...
    hahahahaah
    onda vas čitam u ponedeljak....ko zna koliko ću do tad imati neiščitanih delova
    moram da napravim specifikaciju likova bog te...sa sve Serdjom .
  8. adeptus (avatar)
  9. Vitez Lancelot (avatar)
    Pročitao čekam nastavak
  10. coviax1 (avatar)
    Nočas Covi na reci,pun je još Mesec,
    vidimo se tamo...Oko somova mi ne čarajte molim...:D:heart:
  11. Amaunet (avatar)
    Keri, ako bude po planu, večeras

    Covi, ne brini za somove
  12. Morrana (avatar)
    Noćas opet duvaju oni čudni vetrovi..
  13. Valeria (avatar)
    sekić!!