Из мог другог романа Скиптар обрада сцене из једног филма...
Широм Западног краљевства зима је била блага и влажна. Тмурни дани смењивали су један други, заправо изгледало је као да се и не излази из позне јесени. Ипак, доласком нове године време се пролепшало. Већ је више од целе недеље сунчано и топлије, право пролеће у јануару. Топао и сув ветар стизао је из Блиског Харада, што се ретко дешавало у то доба године. Било је идеално време да се објави оно што је краљ Тетрагрматон намеравао већ неко време.
Добошари су се разишли Озгилијатом, на улицама је виђен проглас који је свом драгом народу упутио краљ.
Са великом радошћу обавештавам вас да су створени услови за коначну офанзиву против Непријатеља. Да би се могле пратити припреме за напад, и само одвијање офанзиве, биће подигнута нова кула. Кула већа од Минас Тирита и Минас Итила стајаће поносно северно од главног града и биће споменик коначној победи над Сенком и новом златном добу Запада. Када кула буде довршена знајте да се рату ближи крај. Радуј се народе мој!
Народна радост је била загарантована јер отворише се магацини са житом и роханским пивом. Стока је довођена у град из околине и обредно клана. Тродневни празник је прошао у таквим теревенкама да је краљ одобрио још два дана одмора, како би се људи могли отрезнити пре него почну с послом. А неке приватне радње нису радиле целе недељу.
* * *
Прошло је сво славље, сад је време било нешто хладније, мада и даље ведро. Краљ Тетраграматон је знао да се преруши у обичног човека и тако шета градом. Сада је био обучен као неки просечни припадник касте службеника. Пролазио је тог преподнева поред једног паркића где су се играла деца. Светлоплаве роханске главице виделе су се заједно са оним пепељастим гондорским. Краљ је прилазећи паркићу приметио једну преслатку плаву девојчицу у кратким панталонама. Сада је ова цурица певала
Деца су наставила са игром и не примећујући овог човека у сивом оделу. Онда су дошли неки други људи у сивим оделима – униформама Чувара. Деца су престала са игром и радознало су гледала ову дружину која пролази кроз њихов паркић. Она девојчица је међутим и даље седела на оквиру клацкалице. Један од Чувара је подигао девојче, а оно је отпевало исте стихове
Широм Западног краљевства зима је била блага и влажна. Тмурни дани смењивали су један други, заправо изгледало је као да се и не излази из позне јесени. Ипак, доласком нове године време се пролепшало. Већ је више од целе недеље сунчано и топлије, право пролеће у јануару. Топао и сув ветар стизао је из Блиског Харада, што се ретко дешавало у то доба године. Било је идеално време да се објави оно што је краљ Тетрагрматон намеравао већ неко време.
Добошари су се разишли Озгилијатом, на улицама је виђен проглас који је свом драгом народу упутио краљ.
Са великом радошћу обавештавам вас да су створени услови за коначну офанзиву против Непријатеља. Да би се могле пратити припреме за напад, и само одвијање офанзиве, биће подигнута нова кула. Кула већа од Минас Тирита и Минас Итила стајаће поносно северно од главног града и биће споменик коначној победи над Сенком и новом златном добу Запада. Када кула буде довршена знајте да се рату ближи крај. Радуј се народе мој!
Народна радост је била загарантована јер отворише се магацини са житом и роханским пивом. Стока је довођена у град из околине и обредно клана. Тродневни празник је прошао у таквим теревенкама да је краљ одобрио још два дана одмора, како би се људи могли отрезнити пре него почну с послом. А неке приватне радње нису радиле целе недељу.
* * *
Прошло је сво славље, сад је време било нешто хладније, мада и даље ведро. Краљ Тетраграматон је знао да се преруши у обичног човека и тако шета градом. Сада је био обучен као неки просечни припадник касте службеника. Пролазио је тог преподнева поред једног паркића где су се играла деца. Светлоплаве роханске главице виделе су се заједно са оним пепељастим гондорским. Краљ је прилазећи паркићу приметио једну преслатку плаву девојчицу у кратким панталонама. Сада је ова цурица певала
Ливаде греје летње сунце
Јелени у шумама трче слободни
Али се окупљају да поздраве олују
Будућност припада мени
Краљ је застао осетивши некакву топлину, као да га стварно греје летње сунце, а не ово зубато зимско. Био је то један од оних хитова које је Министарство Истине штанцовало народним масама. Овај хит је доживео много већу популарност јер некако се потрефио са краљевим прогласом и општим весељем. Краљ је знао да то није случајно – он је био аутор тих стихова. Јелени у шумама трче слободни
Али се окупљају да поздраве олују
Будућност припада мени
Деца су наставила са игром и не примећујући овог човека у сивом оделу. Онда су дошли неки други људи у сивим оделима – униформама Чувара. Деца су престала са игром и радознало су гледала ову дружину која пролази кроз њихов паркић. Она девојчица је међутим и даље седела на оквиру клацкалице. Један од Чувара је подигао девојче, а оно је отпевало исте стихове
Ливаде греје летње сунце
Јелени у шумама трче слободни
Али се окупљају да поздраве олују
Будућност припада мени
Држао га је тако високо у рукама, а онда га је спустио полако на земљу и протрљао руком кроз дететову светлоплаву косицу. Плаве очи девојчице су засијале неком дубоком радошћу. Све је то прерушени краљ гледао и изгледало му је да ти тренутци трају много дуже. Некако је у себи осетио снагу тренутка, уверење у величину својих идеја које је пустио да се, макар и прикривене, увуку у народ и освоје његову душу.Јелени у шумама трче слободни
Али се окупљају да поздраве олују
Будућност припада мени