ŽIVOT JE SAN

Postoji jedna knjiga, koju sam dobila na poklon od prijatelja i koju čitam svakog dana iznova. Završila sam čitanje odavno, i poznat mi je kraj, ali stalno mi se čini da ću otkriti nešto novo, neku skrivenu misao, značenje... nešto što mi je promaklo.
Počinje rečenicom: "Jednoga dana pročitao sam jednu knjigu i čitav mi se život promenio".

I sad se pitam – može li knjiga ... napisana misao ... zaista izmeniti život? Kakav je to odnos pisac – čitalac, u kome jedan ne vidi drugog, ali se uzajamno osećaju? Magija, rekla bih.

Autor ove knjige duboko me je zasekao negde iza slepe tačke, na čvorištu između očnog živca i mozga, i urezao mi se u srce. Smatram to neobičnim, jer sam pročitala dosta knjiga i nikada nijednu nisam osetila na taj način... Proživela sam je.

Iako kroz njene stranice šeta muškarac, on je delom i Ja (ili sam ja delom On). Postavlja sebi ista pitanja koja postavljam i ja.

Pitao se to i Kalderon, mnogo vekova unazad:
Šta je život? Mahnitanje.
Šta je život? Pusti snovi,
prazna senka što nas ovi.
O, malen dar nam je dat,
jer sav život - to je san,
a san su i sami snovi.

Ili, kao što kažu reči refrena jedne pesme, patetične ali ne i prizemne:
Zašto sanjam čemprese,
Moje ceste ne vode nikuda...
Pesma i muzika nemaju nikakve veze sa gore pomenutom knjigom, ali – samo ta dva reda – iz nepoznatog razloga vrzmaju mi se po glavi, svakog dana kada iznova krenem s čitanjem.

Da li je život san?
 
Kliknite za proširenje...
...tvoj stil preprichavanja stihova je u kori mog velikog mozga personifikovao zelju za `ponovnim` citanjem stihova, ali kad malko razmislim nije u pravu. Zelo bih da celu tu knjigu prochitam...
Znas, ja sam jednom, pre oko 7 godina citajuchi jednu knjigu nekih tamo monaha sa Tibeta prochitao jednu prichu koja mi je zakonom asocijacije verovatno odmah pala na pamet nakon tvojih slova...To je bila pricha o "maaji" <Ma`ya>. Pricha kaze da je jedna mlada osoba zelela da upozna mudrost i otisla kod nekog starog ucitelja...i ovaj mu reche: Ako hoches da upoznas mudrost, i da shvatis sushtinu zivota moraces da ucinis nesto sto ce te skupo kostati, ali ti neces biti svestan te cene i mislices da je svet onakav kakav si ti skontao da bi mogao biti....Dobro ucitelju, sta trebam uraditi?...Pa, trebas zajedno sa mnom, da odesh preko pescare do reke, i dok te ja chekam blizu obale da odes i doneses mi malo vode da popijem posto cu biti zedan, i to je to...vrachamo se odmah......I otisli su....kada su dosli oko 2-3 km od reke, ucitelj jasuci na konju, rece uceniku da ode sa kofom po vodu na reku...i ovaj sjase sa svog konja i otrci....Trchao je on tako jedno sat vremena peskovitim predelom i odjednom se stvori reka sa malom obalom kamenitom ispred njega. On uzme kofu, stane na kamen jednom nogom drugom u plichak reke i krene da puni koficu vodom.....kada je napunio, pokusa onako tesku da je podigne iznad vode i da se okrene i makne sa kamena, ali se okliznu, pade u vodu, pade mu kofa iz ruke, a on zakachi glavom onaj kamen na koji se bio oslonio i izgubi se malo....#...otvori ochi i vidi da je zaronio malo ispod vode, uspravi se u tom plichaku rechnom i pipne chelo svoje i vidi krv...razbio se posteno, a kofa mu pored noge. On je tu napuni, ali ovaj put polako izadje iz vode. Medjutim, kako je izasao, ugledao je prelepu devojku kako prilazi obali sa malim bokalom koji je dosla da napuni vodom. On je pozdravi dzentlmenski uz siroki osmeh...prelapa beshe devojka...a ona njemu uzvrati istom merom, i zamoli ga da joj pomogne da napuni svoj bokal vodom...On joj pomogne, a nakon toga je uhvati za ruku i pomogne joj da se popne sa obale na pescani deo. Kad su stigni na pescani deo, ona nije htela tek tako da mu se zahvali nego ga je pozvala moze li da bude gost kod nje u porodici, te da rucha sa njima svima. On je pomislio da je uchitelj mudar chovek, i da che skontati da nije nikakva frka za sat-dva...ionako lepsu devojku skoro nije sreo u svom zivotu.....Putem su prichali o svemu, On se Njoj dopadao, a i Ona Njemu....zavoleli su se za kratko vreme, kao savrsen par. Posle rucka, njen otac, onako u satoru, pita njega moze li mu pomochi da dovede stoku nazad sa ispashe ...i on pristade, ali kad se vratio sa stokom vech je bio mrak i on je pomislio da se ucitelj sam vratio nazad, jer je video da od ucenika, nema neke vajde.. Kada su uveche svi legli, Ona se usunja u njegovu sobu, i trudechi se da okolni vazduh sto tishi bude ...proveli noch zajedno...najbolju noch u njegovom zivotu...Sutra prepodne je on njima jos malo pomogao, a na kraju dana ga Njen otac pita zeli li on ruku njegove kceri...na sta je on pristao.....Posle samo mesec dana ona je bila u drugom stanju...rodila mu sina...pa nakon toga cerkicu,....pa opet sina....sve u svemu ukupno petoro dece..koja su polako odrasla ...Ali, se on, jos ponekad, dok je kao stariji covek vec, prisecao svog ucitelja, kojeg je zadnji put video pre 20 godina....Dok je jednom prilikom tako razmisljao o tome pod satorom....pita ga cerka moze li da joj donese sa reke malo sveze hladne vode, da napravi neko piche osvezavajuche, na sta je on pristao...voleo je tu reku....uzeo je od nje mali bokal i krenuo pesaka na reku...kad je stigao na obalu, spusti se na kamenje, spusti bokal u vodu, napuni ga, okrene se i sklizne sa istog onog kamena, i padne opet glavom na isto mesto .....#.....otvori ochi...vidi vodu ispod sebe...i primeti da jedva ima snage da ustane, medjutim neka ga ruka scepa za kosulju i izvuce iz vode, dok u drugoj ruci ta osoba drzala kofu neku...To je bio njego ucitelj...UCITELJU...Ti si ziv!!! Nimalo nisi ostario :) Otkud ti ovde...Nisam te video preko 20 godina, zelim da dodjes kod nas u goste...da mi vidis porodicu, kakvu sam nacinio, prelepe moje bisere, stoku i imanje koje sam stekao, zanat, i sve ostalo, naravno, ako imas vremena....I izvini sto sam te pre 20 godina ostavio da me chekas tamo....Ucitelj pa pogleda i nasmesi se, pa na kraju reche: E moj sinko, ja tebe ne chekam 20 godina nego 2 sata, a to sto si ti doziveo to je mudrost "Ma`ya" --bez vremena, bez prostora, samo Ti, tvoje srce, i tvoja dusha, niko i nista vishe....Sory sto sam te namuchio da ovoliko chitas :)
 
zivot nije san... zivot je nuzno zlo i patnja ma koliko nekome izgledao kao raskosni cvet pun duginih boja. mitologija je prisutna u svakome od nas posto je sam čovek umetničko delo ili dete prirode koja ga je stvorila baš kao onaj per gint o kome sam pisao. ili nam sija sunce ili smo mrachni kao sam had koji provejava iz gore citiranog kalderona. pamuk je samo jedan dah na putu shvatanja nas samih i onoga shto je negde daleko izgubljeno u vremenu kada nismo znali nista o sebi i svetu oko nas a mislili smo da smo pametni i mudri. onda smo najednom odrasli i počeli potragu za sobom. za tim novim zivotom koji je paradokaslno sve vreme bio u nama, tu nadohvat ruke. ali kao i svaku veliku tajnu ili misteriju univerzuma kada joj se covek približi i pomisli da ju je otkrio ili ovlaš dotakao u trenu oseti da ce sa tim saznanjem postati još tuzniji i nesretniji no pre. zato zamaskira poruku umetnika, knjizevnika, slikara, kompozitora ili pak reditelja i kaže sebi... ma život je san... ko ga yebe.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top