I inače ja lutam...Ali ovih dana prilično.I nisam znao da sam tako daleko otišao.Jedan prijatelj, dobra osoba, reče mi da sam zalutao...Da ova osoba, koju sad vidi, nisam ja...zaprepastih se malo...ali, ona je uvek bila u pravu, čak i onda, kada sam i ja...ona je uvek bila malo više.
I reših da se potražim iskorakom iz ovih misli.I za divno čudo, neki trag sam u vazduhu osećao, već pri prvim koracima ka svežini nagoveštene nade.Znao sam jedino da ne smem ostati izgubljen dugo, da me ne bi pronašao neko pogrešan.
Da opojni miris ne mora uvek biti katastrofalan po dušu, dokaz je moje otkriće.
Ljudi, pronađoh se u mirisu rascvetalog limuna i tihom čavrljanju sa pčelicama majama.Čak taj crkut ni narušio nisam, jer svojim dolaskom, ja sam tu već odavno bio.
Da li bi ste da se menjamo za ovaj doživljaj?
Može, ali onda morate disati punim plućima, udahnuti život u punini,....a ne samo tako, kako sam ja disao do malo pre,...