citati

Čovek je sretniji u samoći nego u društvu. Nije li to zato što u samoći misli na stvari, a dok je u društvu prisiljen je da misli na ljude?
Nikolas Sebastijan Šamfort

 

[faraonn]

Prijatelju moj,ja mislim upravo naopačke...medju stvarima si miran i stvaruješ a medju ljudima misliš samo,- kako da se izvučeš a ne povrijediš ikoga ...

 

[hirajgoagain]

nije. pa nije sretniji. sretniji je ponekad. nekad je depresivniji.

da li ste ikad iskopali rupu a sad ne mozete da je zatrpate i pokuljao je katran koji ce vas zalepiti? sta se onda uradi?

 

[123loncar]

...po meni , sreća je stanje duha... podjednako dakle možemo biti srećni i sa i bez ljudi .. no ako mislite da vas okruženje na neki način ugrožava- onda ste na oprezu ; a tad po prirodi stvari nemožete biti srećni ...recimo , ako ste opkruženi vulkanskom lavom - nemožete biti srećni ; ako ste opkruženi stvarima koje su radioaktivne , nemožete biti srećni ; i tako redom .... isto tako biva i sa ljudima ; ako ste opkruženi ljudima koji nežele vam dobro , ne možete biti srećni .... ima situacija kad smo bezpotrebno nesrećni -- kad umišljamo ( kad večno živimo u umišljenom strahu ), tad nikako nemožemo biti srećni ... da ne smetnem s uma one koji su samo srećni u bolu bilo koje vrste ..................................dakle , kao što rekoh , sreća je stanje duha ....zavisno od njegovog doživljaja u vezi spoljašnjeg sveta i zavisno od njegove normalnosti mi smo srećni ili pak nesrećni ...

 

[lejla.al.dbuni]

"Čovek je sretniji u samoći nego u društvu."

To samo govori za sebe...odnosno kakav je izgled tog "ljudskog" društva....

Još jedna sjajna izreka,Miškoni!

 

[123loncar]

....ajde malo da se nadgornjavamo ... ako je zaista tako , onda čovek nema moći kreiranja -- a to znači da je duhovno sterilan jer ne može da izvrši samokreaciju , da bi kreirao društvo ... onda mu ovo dođe kao opravdanje za njega , ali to onda govori da je ova teza istinita ( koju nagoveštavam nespretno )...samim tim takav čovek je bespomoćan ...a opet, onaj koji je bespomoćan, samo zato što ne može da upozna sebe sama ( da izvrši samo spoznaju ) , taj i nezna da ima kreativnih prirođenih datosti ; on onda i nezna koje sve moći ima čovek -- tad taj i nije po svom biću kompletan čovek u ljudskoj koži ... oće reći da takav nema samoizgrađenog integriteta i suveriniteta ; pa kao takav i nije odgovoran za sebe sama kao i za društvo u kome bitiše --- stoga i nemože biti srećan ili pak ne srećan , u pravom smislu tih pojmova ...
...samoća je prvi znak otuđenja od ljudske prirode...