Na današnji dan pre tačno dvadeset godina, jedan moj vršnjak i poznanik je prvi put u životu pojeo govvno. Inače je pojeo najmanje dva govneta što mi znamo; a možda i više što ne znamo.
Uglavnom, imali smo oko 15 godina i niko od nas nije bio deda, kao sad, niti je yebao sve što gleda, kao sad. Bila je zima, ali bez snega. Mi se napili u parku i taman da se ispišamo... kad tamo, pored jedne jele, leži jedno gowno. Nedaleko odatle neka strugotina. I jedan seronja kaže da ćemo skupiti 100 DM ako ih naš drug Gorandija Gownožderac izjede. Brzo se skupi nas desetak huligana i sakupimo mislim oko 900 tadašnjih jugoslovenskih dinara, odnosno 100 tadašnjih nemačkih maraka i čekamo njegov odgovor. Naravno, zezali smo se. Ali on ozbiljno shvatio, a pijan, kaže da mu damo novce i da će izjesti govvno, ali da ga zavije u papir i pospe strugotinom. I mi se složimo. Damo mu novac, misleći da nas zajebava, ali on zaista uzme govvno u papir, pospe ga strugotinom i izjede u jednom zalogaju. Yebo majku u prdaljku! Koji ludak!
Nismo mogli da verujemo. Naravno, ceo naš rodni smrdograd je čuo za ovo i on je postao poznat po tome. Čuo sam da je drugom prilikom izjeo jedno tvrdo gowno, tako što ga je nabio na esker kao ćevap. E, sevap. Ludak bio, ludak ostao. Kasnije, isterali su ga iz vojske zato što je prebio poručnika. I ludovao i pijančio... nikada čovek ne bi postao da ga drugovi nisu oženili najvećom dronfuljom koju su svi tucali... Ženska je uredno vodila jebačku knjigu i jebački dnevnik… i uredno zabeležila da se tucala sa tačno 356 teških seljaka koji govore kroz nos kao da su progutali flašu. On joj je bio 357-mi. I venčali se i, bogomi, dva sina izrodili. Sreća u nesreći.
E, sad, desi se da ona ima noćne more, sanja kako je progone seljačke smrdljive kite... stalno joj kita ispred nosa, a još ako on ima noćne more i sanja kako ga progone gowna koja je izjeo... more svaka im čast...
U mom rodnom prdogradu je bio prilično poznat lik kao glavno spadalo... ako neko odande dolazi ovde znaće o kome pišem... he he he...
Setio sam ga se malopre, gledajući jednu emisiju na jednom kanalu na kablovskoj, gde je jedna riba donela u zalagaonicu antičku stolicu čije se sedalo diže i kroz njega vrši nužda u nokšir. Vlasnik zalagaonice je kupio stolicu za 200 USD, a prodao je za 500 USD. I još joj je rekao da su nekada davno ljudi u gradovima tako vršili nuždu kroz stolicu na kojoj su sedeli i ručali, a onda sve iz nokšira izbacivali na ulicu... ha ha ha... majmuni jedni. Siguran sam da bi naš drevni Gownožderac svašta uradio za yebenih 200 ili 500 USD.
Uglavnom, imali smo oko 15 godina i niko od nas nije bio deda, kao sad, niti je yebao sve što gleda, kao sad. Bila je zima, ali bez snega. Mi se napili u parku i taman da se ispišamo... kad tamo, pored jedne jele, leži jedno gowno. Nedaleko odatle neka strugotina. I jedan seronja kaže da ćemo skupiti 100 DM ako ih naš drug Gorandija Gownožderac izjede. Brzo se skupi nas desetak huligana i sakupimo mislim oko 900 tadašnjih jugoslovenskih dinara, odnosno 100 tadašnjih nemačkih maraka i čekamo njegov odgovor. Naravno, zezali smo se. Ali on ozbiljno shvatio, a pijan, kaže da mu damo novce i da će izjesti govvno, ali da ga zavije u papir i pospe strugotinom. I mi se složimo. Damo mu novac, misleći da nas zajebava, ali on zaista uzme govvno u papir, pospe ga strugotinom i izjede u jednom zalogaju. Yebo majku u prdaljku! Koji ludak!
Nismo mogli da verujemo. Naravno, ceo naš rodni smrdograd je čuo za ovo i on je postao poznat po tome. Čuo sam da je drugom prilikom izjeo jedno tvrdo gowno, tako što ga je nabio na esker kao ćevap. E, sevap. Ludak bio, ludak ostao. Kasnije, isterali su ga iz vojske zato što je prebio poručnika. I ludovao i pijančio... nikada čovek ne bi postao da ga drugovi nisu oženili najvećom dronfuljom koju su svi tucali... Ženska je uredno vodila jebačku knjigu i jebački dnevnik… i uredno zabeležila da se tucala sa tačno 356 teških seljaka koji govore kroz nos kao da su progutali flašu. On joj je bio 357-mi. I venčali se i, bogomi, dva sina izrodili. Sreća u nesreći.
E, sad, desi se da ona ima noćne more, sanja kako je progone seljačke smrdljive kite... stalno joj kita ispred nosa, a još ako on ima noćne more i sanja kako ga progone gowna koja je izjeo... more svaka im čast...
U mom rodnom prdogradu je bio prilično poznat lik kao glavno spadalo... ako neko odande dolazi ovde znaće o kome pišem... he he he...
Setio sam ga se malopre, gledajući jednu emisiju na jednom kanalu na kablovskoj, gde je jedna riba donela u zalagaonicu antičku stolicu čije se sedalo diže i kroz njega vrši nužda u nokšir. Vlasnik zalagaonice je kupio stolicu za 200 USD, a prodao je za 500 USD. I još joj je rekao da su nekada davno ljudi u gradovima tako vršili nuždu kroz stolicu na kojoj su sedeli i ručali, a onda sve iz nokšira izbacivali na ulicu... ha ha ha... majmuni jedni. Siguran sam da bi naš drevni Gownožderac svašta uradio za yebenih 200 ili 500 USD.
