Poreklo Arbanasa (29)
Pompezni doček okupatorima
Tiranu su u toku Drugog svetskog rata posećivali Nemci
U vezi s tim Italija popisuje kačake koji će na jugoslovenskoj teritoriji vršiti diverzije i ubistva. Tako je Ahmed beg Beriša iz Đakovice u Skadru i okolini popisao 500 dobrovoljaca- kačaka, Muharem Barjaktari popisao je 700, Mašuk Biba iz sela Nika je takođe evidentirao 700 dobrovoljaca.
Drugi svetski rat
Na Kosovu i Metohiji pred Drugi svetski rat vršljale su mnoge strane obaveštajne službe koje su skoro u svim većim mestima imale svoje saradnike kod albanskog življa. Ovi saradnici su delovali kao peta kolona od prvog dana rata do dana kapitulacije unoseći zabunu u narodu a i vojsci, sabotirajući mobilizaciju, pljačkali vojne magacine i napadali komunikacije.
Mnogi vojnici su bili žrtve bandi sastavljenih od albanskih žitelja, dezertera i kačačkih grupa. Oni su presretali pojedince i usamljene manje grupe vojnika, pljačkali ih, zlostavljali, a mnoge i ubijali. U prvim danima okupacije po svim gradovima i naseljima Albanci su nemačkim i italijanskim jedinicama priređivali pompezne dočeke i masovne manifestacije. Dočekali su ih kao svoje oslobodioce.
U dočeku najviše su se isticali hodže, pripadnici tajnih albanskih organizacija, agenti stranih obaveštajnih službi i dr. Srbi su stavljeni van zakona. Ovu naredbu saopštio je nemački general Eberhart na sastanku Džafer Devi, Bajazitu Boljetincu, Ćazim Blaci i Osmanu Solidu i drugim albanskim prvacima. Na sastanku od 21. aprila 1941. godine na kome su učestvovali prvaci iz svih krajeva Kosova i Metohije, nemačka komanda se obavezala da će podržati iseljavanje Srba i Crnogoraca sa ovih prostora.
Od toga dana započinje nezapamćeni teror nad srpskim življem: pale im se kuće, naređuju da se odmah isele pod pretnjom smrtne kazne i vrše se mnoga ubistva Srba. Albanci masovno stupaju u kvislinške formacije i organe vlasti. Sprovodi se akcija oduzimanja oružja od Srba. Vrše se internacije. Racije su svakog dana. Mnogi Srbi se iseljavaju u Srbiju i Crnu Goru.
Ubistva viđenijih domaćina, sveštenih lica, bivših činovnika i učitelja su spadala u deo plana kojim su hteli da stvore što veći strah i paniku i da bi shvatili da je nemoguć opstanak na Kosovu i Metohiji. Maskirani banditi upadaju u srpske kuće siluju, pljačkaju i ubijaju i zabranjuju da se zemlja obrađuje. Vrše se kidnapovanja pa se ucenom traži otku p u zlatu.
Ovakvo zlo stanje trajaće sve vreme okupacije, a koje će se pogoršati kapitulacijom Italije 8. septembra 1943. godine. Tada Nemci reokupiraju Kosovo i Metohiju i svu vlast prenose na Albance.
Poseta Albaniji
Herman Nojbaher, specijalni opunomoćenik Ministarstva inostranih poslova za jugoistok, stiže u Tiranu, kome je ministar spoljnih poslova Joahim fon Ribenrop saopštio da on želi Albaniju koja odgovara interesima trećeg Rajha. Nojbaher se odmah sastaje sa Džafer Devom i Vehbi Frašerijem.
Kvislinzi na Kosovu i Metohiji došli su vrlo nezavidan položaj po kapitulaciji Italije. Nemačka ratna mašinerija iz dana u dan trpela je sve veće poraze. U takvim uslovima traže spas u formiranju Druge prizrenske lige. Ova politička tvorevina imala je za cilj da rukovodi borbom za stvaranje velike Albanije i odbranu njenih granica. Tako je na sastanku vodećih kvislinga u Kosovskoj Mitrovici 30. jula 1943. godine potekla inicijativa o stvaranju ove lige, čija je osnivačka skupština počela 16. a završila se 19. septembra 1943. godine.
Vodeću i odlučujuću ulogu u formiranju lige imao je Džafer Deva. Po organizacionoj formi Druga liga je bila verna kopija prve lige u Prizrenu 1878. godine i po istom principu su birani njeni organi. U centralni komitet su izabrani: Aslan Boljetini, Tahir Zajmi, Musa Šehu, Šeh Hasan, Kolj Marđani, Ćazim Blaca. Prvi predsednik komiteta bio je Redžep Mitrovica, koga je zamenio Bedri Pejani, a njega Džafer Deva. Centralni komitet je imao četiri odseka: sekretarijat, finansijski odsek, kulturno-propagandni odsek i vojni odsek.
Druga liga je osnovala i Komitet nacionalne omladine za odbranu Kosova od srpskih i crnogorskih partizana sa sedištem u Prištini: Džafer Deva je pokazivao veliku upornost na jačanju lige, pa je osim omladinskog osnovao i Komitet intelektualaca kako bi njihove sposobnosti iskoristio za postavljene ciljeve.
Liga radi na konsolidaciji i homogenizaciji svih struktura vlasti i oružanih formacija. U tom smislu s vojne strane su formirali četiri zone odbrane na Kosovu i Metohiji. Sve svoje nade liga je usmerila na Nacionalni albanski front oličen u balistima koji će izvesti 1944. i 1945. godine separatističko-secesionističku pobunu. Bedri beg Pjeani kao vođa lige tražio je od Rajha da se formira SS divizija Skenderbeg, koja je i formirana od 12.000 lica sa Kosova i Metohije i zapadne Makedonije. Sve albanske kvislinške snage obezbeđivaće povlačenje nemačkih trupa iz Grčke štiteći njihov levi bok.
Drugu prizrensku ligu u stvari oformila nemačka obaveštajna služba preko svog agenta Džafer Deve nadajući se da je to i njima u interesu.
Pompezni doček okupatorima
Tiranu su u toku Drugog svetskog rata posećivali Nemci
U vezi s tim Italija popisuje kačake koji će na jugoslovenskoj teritoriji vršiti diverzije i ubistva. Tako je Ahmed beg Beriša iz Đakovice u Skadru i okolini popisao 500 dobrovoljaca- kačaka, Muharem Barjaktari popisao je 700, Mašuk Biba iz sela Nika je takođe evidentirao 700 dobrovoljaca.
Drugi svetski rat
Na Kosovu i Metohiji pred Drugi svetski rat vršljale su mnoge strane obaveštajne službe koje su skoro u svim većim mestima imale svoje saradnike kod albanskog življa. Ovi saradnici su delovali kao peta kolona od prvog dana rata do dana kapitulacije unoseći zabunu u narodu a i vojsci, sabotirajući mobilizaciju, pljačkali vojne magacine i napadali komunikacije.
Mnogi vojnici su bili žrtve bandi sastavljenih od albanskih žitelja, dezertera i kačačkih grupa. Oni su presretali pojedince i usamljene manje grupe vojnika, pljačkali ih, zlostavljali, a mnoge i ubijali. U prvim danima okupacije po svim gradovima i naseljima Albanci su nemačkim i italijanskim jedinicama priređivali pompezne dočeke i masovne manifestacije. Dočekali su ih kao svoje oslobodioce.
U dočeku najviše su se isticali hodže, pripadnici tajnih albanskih organizacija, agenti stranih obaveštajnih službi i dr. Srbi su stavljeni van zakona. Ovu naredbu saopštio je nemački general Eberhart na sastanku Džafer Devi, Bajazitu Boljetincu, Ćazim Blaci i Osmanu Solidu i drugim albanskim prvacima. Na sastanku od 21. aprila 1941. godine na kome su učestvovali prvaci iz svih krajeva Kosova i Metohije, nemačka komanda se obavezala da će podržati iseljavanje Srba i Crnogoraca sa ovih prostora.
Od toga dana započinje nezapamćeni teror nad srpskim življem: pale im se kuće, naređuju da se odmah isele pod pretnjom smrtne kazne i vrše se mnoga ubistva Srba. Albanci masovno stupaju u kvislinške formacije i organe vlasti. Sprovodi se akcija oduzimanja oružja od Srba. Vrše se internacije. Racije su svakog dana. Mnogi Srbi se iseljavaju u Srbiju i Crnu Goru.
Ubistva viđenijih domaćina, sveštenih lica, bivših činovnika i učitelja su spadala u deo plana kojim su hteli da stvore što veći strah i paniku i da bi shvatili da je nemoguć opstanak na Kosovu i Metohiji. Maskirani banditi upadaju u srpske kuće siluju, pljačkaju i ubijaju i zabranjuju da se zemlja obrađuje. Vrše se kidnapovanja pa se ucenom traži otku p u zlatu.
Ovakvo zlo stanje trajaće sve vreme okupacije, a koje će se pogoršati kapitulacijom Italije 8. septembra 1943. godine. Tada Nemci reokupiraju Kosovo i Metohiju i svu vlast prenose na Albance.
Poseta Albaniji
Herman Nojbaher, specijalni opunomoćenik Ministarstva inostranih poslova za jugoistok, stiže u Tiranu, kome je ministar spoljnih poslova Joahim fon Ribenrop saopštio da on želi Albaniju koja odgovara interesima trećeg Rajha. Nojbaher se odmah sastaje sa Džafer Devom i Vehbi Frašerijem.
Kvislinzi na Kosovu i Metohiji došli su vrlo nezavidan položaj po kapitulaciji Italije. Nemačka ratna mašinerija iz dana u dan trpela je sve veće poraze. U takvim uslovima traže spas u formiranju Druge prizrenske lige. Ova politička tvorevina imala je za cilj da rukovodi borbom za stvaranje velike Albanije i odbranu njenih granica. Tako je na sastanku vodećih kvislinga u Kosovskoj Mitrovici 30. jula 1943. godine potekla inicijativa o stvaranju ove lige, čija je osnivačka skupština počela 16. a završila se 19. septembra 1943. godine.
Vodeću i odlučujuću ulogu u formiranju lige imao je Džafer Deva. Po organizacionoj formi Druga liga je bila verna kopija prve lige u Prizrenu 1878. godine i po istom principu su birani njeni organi. U centralni komitet su izabrani: Aslan Boljetini, Tahir Zajmi, Musa Šehu, Šeh Hasan, Kolj Marđani, Ćazim Blaca. Prvi predsednik komiteta bio je Redžep Mitrovica, koga je zamenio Bedri Pejani, a njega Džafer Deva. Centralni komitet je imao četiri odseka: sekretarijat, finansijski odsek, kulturno-propagandni odsek i vojni odsek.
Druga liga je osnovala i Komitet nacionalne omladine za odbranu Kosova od srpskih i crnogorskih partizana sa sedištem u Prištini: Džafer Deva je pokazivao veliku upornost na jačanju lige, pa je osim omladinskog osnovao i Komitet intelektualaca kako bi njihove sposobnosti iskoristio za postavljene ciljeve.
Liga radi na konsolidaciji i homogenizaciji svih struktura vlasti i oružanih formacija. U tom smislu s vojne strane su formirali četiri zone odbrane na Kosovu i Metohiji. Sve svoje nade liga je usmerila na Nacionalni albanski front oličen u balistima koji će izvesti 1944. i 1945. godine separatističko-secesionističku pobunu. Bedri beg Pjeani kao vođa lige tražio je od Rajha da se formira SS divizija Skenderbeg, koja je i formirana od 12.000 lica sa Kosova i Metohije i zapadne Makedonije. Sve albanske kvislinške snage obezbeđivaće povlačenje nemačkih trupa iz Grčke štiteći njihov levi bok.
Drugu prizrensku ligu u stvari oformila nemačka obaveštajna služba preko svog agenta Džafer Deve nadajući se da je to i njima u interesu.