Zelim jos mnogo toga da ti kazem, a mogu samo ovde da zapisem. Samoj sebi i nekim dragim ljudima cija lica nisam videla, ali nam se misli preplicu. Podesavam venecijanere prema raspolozenju.
Trenutno su na pola puta do dobrog. Prebrojavam knjige i diskove. Na prste, leve ruke, i prijatelje.
Poznajem sve pse u parku. Psujem golubove. Citam vikend izdanja dnevnih novina. Slusam rokere koji pevaju dzez. A sve to, dok sam u kuci, bolesna I ne radim.Svasta dosada moze od coveka da uradi.
I sva moja razmisljanja krecu u pravcu, da je najteze sam sebi gospodariti. Za ove tri nedelje, koliko bolujem…nabacila sam sigurno par kilograma, non stop nesto spremam, a sve pod izgovorom…ma dok sam kod kuce I imam vremena, da caskom napravim…ovo…I ono…I ovo…I ono.Pa kakva bih ja majka bila, ako sedim dokona, a detetu nisam napravila nista slatko,pa slano, pa slatko…a dete usput jede kao pticica…A onda zastanem…I kazem…e neces vise, od sutra…bla,bla,bla. I sva moja razmisljanja ponovo krecu u pravcu, da je najteze sam sebi gospodariti. Eto godinama sam izvlacila sve oslonce sto mi bejahu pod stopama.Kobajagi bili su mi potpora u mojim teskim I lepim trenucima, sve dok nisam shvatila, malo po malo da u stvari sve radim sama.Zato sam ih izvlacila..a sve to iz jednog jedinog veoma prostog razloga-bili su nestabilni I nepostojeci. Sada sam cvrsto oslonjena na sebe...toliko cvrsto,koliko sam i sama cvrsta...slabasno, ili umisljeno jaka. Ma ...slabasna sam i tacka. Zato prijateljstvo cenim. Prijateljstvo I ljubav ne predstavljju merenje „ja ulažem ovo, ti ulazes ono“, prijateljstvo i ljubav je postovanje, razumevanje, potpora, savet i prava rec u pravo vreme. Prijateljstvo je neophodan zagrljaj i onaj „klik“ koji se prosto dogodi. A onda me mnogo stvari I sitnica veze za ta divna prijateljstva. S vremena na vreme vezem se tako suludo za neki predmet. Jednostavno dobije za mene sentimentalnu vrednost i nema novaca za koje bih ga dala- ni u bunilu. Najcesce, takav scenario prolaze stvari koje mi neko drag pokloni ili ih vezujem za neki bitan trenutak u svom zivotu. Suludo je,znam, zauzima tako mnogo prostora- a nemam srca da ih se resim.Ma to sada I nije bitno…Bitno je Cuvam kovceg sa najdragocenijim blagom, pazim ga i zaklanjam, a onda- samo na tren zavirim unutra i shvatim koliko zjapi prazninom. Mozda je moja krivica što sam ga sa toliko zara godinama cuvala, a nisam ni pomislila da ga otskrinem... Otskrinuti ga delovalo je kao nelojalnost. Uostalom ,ma samo da prodje ova nedelja....ma eto mene...kao nova.
I sva moja razmisljanja krecu opet u pravcu...da je najteze sam sebi gospodariti.
Jos jedan prodje dan....uzburkan ko more...
Trenutno su na pola puta do dobrog. Prebrojavam knjige i diskove. Na prste, leve ruke, i prijatelje.
Poznajem sve pse u parku. Psujem golubove. Citam vikend izdanja dnevnih novina. Slusam rokere koji pevaju dzez. A sve to, dok sam u kuci, bolesna I ne radim.Svasta dosada moze od coveka da uradi.
I sva moja razmisljanja krecu u pravcu, da je najteze sam sebi gospodariti. Za ove tri nedelje, koliko bolujem…nabacila sam sigurno par kilograma, non stop nesto spremam, a sve pod izgovorom…ma dok sam kod kuce I imam vremena, da caskom napravim…ovo…I ono…I ovo…I ono.Pa kakva bih ja majka bila, ako sedim dokona, a detetu nisam napravila nista slatko,pa slano, pa slatko…a dete usput jede kao pticica…A onda zastanem…I kazem…e neces vise, od sutra…bla,bla,bla. I sva moja razmisljanja ponovo krecu u pravcu, da je najteze sam sebi gospodariti. Eto godinama sam izvlacila sve oslonce sto mi bejahu pod stopama.Kobajagi bili su mi potpora u mojim teskim I lepim trenucima, sve dok nisam shvatila, malo po malo da u stvari sve radim sama.Zato sam ih izvlacila..a sve to iz jednog jedinog veoma prostog razloga-bili su nestabilni I nepostojeci. Sada sam cvrsto oslonjena na sebe...toliko cvrsto,koliko sam i sama cvrsta...slabasno, ili umisljeno jaka. Ma ...slabasna sam i tacka. Zato prijateljstvo cenim. Prijateljstvo I ljubav ne predstavljju merenje „ja ulažem ovo, ti ulazes ono“, prijateljstvo i ljubav je postovanje, razumevanje, potpora, savet i prava rec u pravo vreme. Prijateljstvo je neophodan zagrljaj i onaj „klik“ koji se prosto dogodi. A onda me mnogo stvari I sitnica veze za ta divna prijateljstva. S vremena na vreme vezem se tako suludo za neki predmet. Jednostavno dobije za mene sentimentalnu vrednost i nema novaca za koje bih ga dala- ni u bunilu. Najcesce, takav scenario prolaze stvari koje mi neko drag pokloni ili ih vezujem za neki bitan trenutak u svom zivotu. Suludo je,znam, zauzima tako mnogo prostora- a nemam srca da ih se resim.Ma to sada I nije bitno…Bitno je Cuvam kovceg sa najdragocenijim blagom, pazim ga i zaklanjam, a onda- samo na tren zavirim unutra i shvatim koliko zjapi prazninom. Mozda je moja krivica što sam ga sa toliko zara godinama cuvala, a nisam ni pomislila da ga otskrinem... Otskrinuti ga delovalo je kao nelojalnost. Uostalom ,ma samo da prodje ova nedelja....ma eto mene...kao nova.
I sva moja razmisljanja krecu opet u pravcu...da je najteze sam sebi gospodariti.
Jos jedan prodje dan....uzburkan ko more...
