I tako, opet se budim nocu bez ikakvog razloga I jednostavno osetim…neizmernu ljubav u sebi. Volim te …bez ikakvog razloga, volim te…bez moralnih pritisaka, bez uslova,bez presedana,bez zadrski…I bez icijeg znanja…
Jednostavno se probudim…i uzivam u par trenutaka u kojima ne moram da krijem pogled, ne moram da pazim sta cu reci ili kako cu reagovati…vec se prepustim toj emociji za koju mnogi nikad nisu ni culi,i to je skriveno od tebe.
Uzivam u secanju na one kisne noci, i one snezne…pa i onih vrelih letnjih noci i mirisa, prepustim se uspomenama na trenutke koje sam, da li zbog zrelosti, jedinstvenosti…izdvojila …kao jednu posebnu..ljubav…posebnu.
Smesno izgleda ako napisem…da sam sa tobom dotakla zvezdu…ili da sam letela kosmosom…jer poistovetila sam blagost tvog osmeha, svakog dodira, pogleda, kojim si mi dusu isceljivao i menjao…prisvajao je…samo za sebe, jer ti si dotakao moju dusu sustinom. Jednostavno…sedimo pored reke dok svice I ljubimo se..a zajedno imamo oko 90 godina…ali koga je briga, jer ti ucinis onu magiju kojom izvuces iz mene sve ono najbolje.
Oh…uzasno sam vezana za tebe…svim vezama koje mogu postojati u jednom coveku. Ne znam lagati, ne umem ni precutati. Dovoljno je da me pogledas tim tvojim bistrim zelenim ocima…i ja pokleknem, nemocno savijem vrat u stranu i osecam kako mi oci poprimaju pogled deteta koje je uhvaceno u kradji kocke secera. I tako…budim se, posaljem ti poruku mislima.
I opet se ususkam natrag u svoje slatke misli…kao glavu kad ti naslonim na rame… A onda se zapitam…da li su zelje ostvarene…ako se ostvare a …da to niko ne zna, sem mene?
I onda,
posle svega,
iznova i iznova
strahujem od preterane sreće,
strahujem da te ne izgubim,
da nisi samo priviđenje,
dar od Boga...
da mi nakratko dokaže
da ona prava ljubav koja ne zna za dosta,
ipak postoji..
Jednostavno se probudim…i uzivam u par trenutaka u kojima ne moram da krijem pogled, ne moram da pazim sta cu reci ili kako cu reagovati…vec se prepustim toj emociji za koju mnogi nikad nisu ni culi,i to je skriveno od tebe.
Uzivam u secanju na one kisne noci, i one snezne…pa i onih vrelih letnjih noci i mirisa, prepustim se uspomenama na trenutke koje sam, da li zbog zrelosti, jedinstvenosti…izdvojila …kao jednu posebnu..ljubav…posebnu.
Smesno izgleda ako napisem…da sam sa tobom dotakla zvezdu…ili da sam letela kosmosom…jer poistovetila sam blagost tvog osmeha, svakog dodira, pogleda, kojim si mi dusu isceljivao i menjao…prisvajao je…samo za sebe, jer ti si dotakao moju dusu sustinom. Jednostavno…sedimo pored reke dok svice I ljubimo se..a zajedno imamo oko 90 godina…ali koga je briga, jer ti ucinis onu magiju kojom izvuces iz mene sve ono najbolje.
Oh…uzasno sam vezana za tebe…svim vezama koje mogu postojati u jednom coveku. Ne znam lagati, ne umem ni precutati. Dovoljno je da me pogledas tim tvojim bistrim zelenim ocima…i ja pokleknem, nemocno savijem vrat u stranu i osecam kako mi oci poprimaju pogled deteta koje je uhvaceno u kradji kocke secera. I tako…budim se, posaljem ti poruku mislima.
I opet se ususkam natrag u svoje slatke misli…kao glavu kad ti naslonim na rame… A onda se zapitam…da li su zelje ostvarene…ako se ostvare a …da to niko ne zna, sem mene?
I onda,
posle svega,
iznova i iznova
strahujem od preterane sreće,
strahujem da te ne izgubim,
da nisi samo priviđenje,
dar od Boga...
da mi nakratko dokaže
da ona prava ljubav koja ne zna za dosta,
ipak postoji..
