Moje male šarene, dnevne, emocije total zacrni jedan potpuno nebitan lik u mom životu. Toliko je nebitan da mu ni ime ne znam. Možda on moje zna,ali ga ja ne zanimam.
Za njega sam običan teret, jedna od mnogih.
Ne ulazi mi ni u kuću. Nisam kafu popila s njim, ni ljudski čašu 'ladne vode podelila. Ama baš, baš, nikakve veze nemamo. Na ulici kad ga sretnem sva se stresem k'o da sam videla Clooney-a. Onog pravog, podrazumeva se. Ovaj lik 'ladno prodje pored mene; ne primeti me. Da me barem gurne laktom, nagazi nogom, kao slučajno. Jok, ni to. Al' čovek ima tu moć da mi neprimetno, što bi se reklo na kvarnjaka, il' finjaka isto mu dodje, ubaci kosku zbog koje se svi po kući k'o kerovi glodjemo i svadjamo.
Toliko mi često čini zla koliko nikad nije ni jedna prijateljica, ni jedan šef. Ni jedan direktor. I glava, i srce, i mozak, me bole zbog njega. Ko je on da zbog njega sebi postavljam pitanja o smislu svog života, o tome šta radim, zašto radim....? Al' njemu je pos'o da mi zacrni i dan, i noć, i mesec! Jeste li pogodili?
Daa, on je srpski.....
Nisam stigla da se setim šta savetuju pesnici i mudraci za ovakve situacije, jer je odmah u kući nastala larma zbog visine telefonskog računa. Samo nam je falio Šerlok Holms da tačno utvrdi ko je napravio ovoliki račun i ovog meseca, i, naravno, jedna bandera, da tom krivcu odmah presudimo.
Sva sreća te je baš nekako u to vreme počeo Midsomer murders, te sam se ja tiho izgubila u pravcu televizora. E, kad je gosn. Barnaby bio ponudjen čajem, setila sam se da bih i ja sebi mogla da priuštim taj užitak; da se maksimalno opustim uz prelepe engleske bašte, pitome predele, hladne Engleze, sa šoljom toplog zelenog čaja u ruci. Bez obzira što serija govori o ubistvima.
Da, uspela sam.
.....ali samo do gospa Rade.....
Iliti Beogradske hronike. Ne znam kome je od ukućana palo na pamet da prebaci tv kanal na RTS, ali moje englesko raspoloženje nestade, k'o balončić od sapunice, kad sam pročitala na kajronu da su beogradski vrtići otpustili tridesetoro dece zbog neredovnog dolaska !
I to ne zbog dece, mama i tata. Nego zbog Nišlija i Somboraca.
Još uvek ne mogu da verujem da RTS kao javni nacionalni servis, emituje Beogradsku hroniku na svom Prvom programu? Uredno obaveštava celu Srbiju da su tamo neke čike u Beogradu otpustile tridesetoro dece zbog neredovnog dolaska ! Pa, šta ta informacija uopšte znači bilo kome? Šta znači Zrenjanincu?
Da l' Valjevci uopšte gledaju Prvi program RTS-a?
Ali, to ne zanima urednika pomenute emisije. On nastavlja u istom smeru, pa nas dalje uredno obaveštava da su se baka i unuka zaglavile u liftu nekog beogradskog naselja ! Mož' misliti kako je to jako važna informacija za Negotinca ! Cela zemlja se zaglavila, pa nikom ništa,al' baba i unuka u liftu, e, to je već nešto drugo.
Čika Tijanića neće zanimati da li je Zaječarac pročitao tu bitnu informaciju kad mu bude pretio sudom u koverti. On je emitovao svoj program; da l smo mi njega gledali, da li se on nama svidja ( program mislim, ne Tijanić) to njega ne zanima.
Mi moramo da platimo. Mi sve moramo da platimo.
Danas moje male šarene emocije široko variraju. Do ponoći, možda budem pisala u svim duginim bojama, ko zna.
[/SIZE]
Tudja glupost zna ponekad jako emotivno da me povredi. Nekad reagujem samo smehom. Nekad od nemoći samo otvorim i zatvorim usta. Nekad, kao danas, kad mi udje Mars u Raka ( to ću da proverim kasnije, al' garant znam da jeste -osećam ga ) dodje mi da vrištim. Ta glupost, bahatost, šta li je, zna strašno i da me boli.
Ne znam da l' da odem ispred Takovske i da se proderem ispod prozora tog nekog čika urednika i tako mu stavim do znanja da ja nisam nikakva njihova ustaljena programska šema, a ni ta neka Bogom dana pogača, koja ne sme da se premesi i pomeri. Sigurna sam da bi pre poslali patrolu policije da me u'apse nego što bi čuli šta sam im vrišteći rekla.
To njihovo šemiranje meni govori koliko je svim čikama kod nas tako malo stalo do mene, do nas.Čak ni malo. To mene boli. Njima treba samo da pomere svoje debele prstiće, pritisnu neke dugmiće i mene učine malo poštovanijim čovekom nego što to danas jesam. Oni neće ni to.
Ali, ima ko hoće.
Upravo na Ultri poče "Top Gear". Sjajna serija, koju ne gledam zbog sportskih automobila, niti da naučim kako se vozi Lamborgini XCP od 260 KS, 4,3 L - u krivini. Bož' sačuvaj. Nego, zbog tri do Boga šarmantna, opuštena voditelja, tako obična, neposredna, sa morem ludih i zabavnih ideja.
I sjajnim, sjajnim zezanjem. Zdravim ljudskim humorom.
Dok se naši stranački čike i tete urednici, ne sete da puste ljude, sa više ideja i poštovanja prema nama, da rade njihov pos'o, odoh da gledam strance.
Pa, ako mi BBC nekim putem dojavi da bi bio red mu platim pretplatu, ok. 'oću.
Zaslužili su.
Laku noć.....
Za njega sam običan teret, jedna od mnogih.
Ne ulazi mi ni u kuću. Nisam kafu popila s njim, ni ljudski čašu 'ladne vode podelila. Ama baš, baš, nikakve veze nemamo. Na ulici kad ga sretnem sva se stresem k'o da sam videla Clooney-a. Onog pravog, podrazumeva se. Ovaj lik 'ladno prodje pored mene; ne primeti me. Da me barem gurne laktom, nagazi nogom, kao slučajno. Jok, ni to. Al' čovek ima tu moć da mi neprimetno, što bi se reklo na kvarnjaka, il' finjaka isto mu dodje, ubaci kosku zbog koje se svi po kući k'o kerovi glodjemo i svadjamo.
Toliko mi često čini zla koliko nikad nije ni jedna prijateljica, ni jedan šef. Ni jedan direktor. I glava, i srce, i mozak, me bole zbog njega. Ko je on da zbog njega sebi postavljam pitanja o smislu svog života, o tome šta radim, zašto radim....? Al' njemu je pos'o da mi zacrni i dan, i noć, i mesec! Jeste li pogodili?
Daa, on je srpski.....
Nisam stigla da se setim šta savetuju pesnici i mudraci za ovakve situacije, jer je odmah u kući nastala larma zbog visine telefonskog računa. Samo nam je falio Šerlok Holms da tačno utvrdi ko je napravio ovoliki račun i ovog meseca, i, naravno, jedna bandera, da tom krivcu odmah presudimo.
Sva sreća te je baš nekako u to vreme počeo Midsomer murders, te sam se ja tiho izgubila u pravcu televizora. E, kad je gosn. Barnaby bio ponudjen čajem, setila sam se da bih i ja sebi mogla da priuštim taj užitak; da se maksimalno opustim uz prelepe engleske bašte, pitome predele, hladne Engleze, sa šoljom toplog zelenog čaja u ruci. Bez obzira što serija govori o ubistvima.
Da, uspela sam.
.....ali samo do gospa Rade.....
Iliti Beogradske hronike. Ne znam kome je od ukućana palo na pamet da prebaci tv kanal na RTS, ali moje englesko raspoloženje nestade, k'o balončić od sapunice, kad sam pročitala na kajronu da su beogradski vrtići otpustili tridesetoro dece zbog neredovnog dolaska !
I to ne zbog dece, mama i tata. Nego zbog Nišlija i Somboraca.
Još uvek ne mogu da verujem da RTS kao javni nacionalni servis, emituje Beogradsku hroniku na svom Prvom programu? Uredno obaveštava celu Srbiju da su tamo neke čike u Beogradu otpustile tridesetoro dece zbog neredovnog dolaska ! Pa, šta ta informacija uopšte znači bilo kome? Šta znači Zrenjanincu?
Da l' Valjevci uopšte gledaju Prvi program RTS-a?
Ali, to ne zanima urednika pomenute emisije. On nastavlja u istom smeru, pa nas dalje uredno obaveštava da su se baka i unuka zaglavile u liftu nekog beogradskog naselja ! Mož' misliti kako je to jako važna informacija za Negotinca ! Cela zemlja se zaglavila, pa nikom ništa,al' baba i unuka u liftu, e, to je već nešto drugo.
Čika Tijanića neće zanimati da li je Zaječarac pročitao tu bitnu informaciju kad mu bude pretio sudom u koverti. On je emitovao svoj program; da l smo mi njega gledali, da li se on nama svidja ( program mislim, ne Tijanić) to njega ne zanima.
Mi moramo da platimo. Mi sve moramo da platimo.
Danas moje male šarene emocije široko variraju. Do ponoći, možda budem pisala u svim duginim bojama, ko zna.
[/SIZE]
Tudja glupost zna ponekad jako emotivno da me povredi. Nekad reagujem samo smehom. Nekad od nemoći samo otvorim i zatvorim usta. Nekad, kao danas, kad mi udje Mars u Raka ( to ću da proverim kasnije, al' garant znam da jeste -osećam ga ) dodje mi da vrištim. Ta glupost, bahatost, šta li je, zna strašno i da me boli.
Ne znam da l' da odem ispred Takovske i da se proderem ispod prozora tog nekog čika urednika i tako mu stavim do znanja da ja nisam nikakva njihova ustaljena programska šema, a ni ta neka Bogom dana pogača, koja ne sme da se premesi i pomeri. Sigurna sam da bi pre poslali patrolu policije da me u'apse nego što bi čuli šta sam im vrišteći rekla.
To njihovo šemiranje meni govori koliko je svim čikama kod nas tako malo stalo do mene, do nas.Čak ni malo. To mene boli. Njima treba samo da pomere svoje debele prstiće, pritisnu neke dugmiće i mene učine malo poštovanijim čovekom nego što to danas jesam. Oni neće ni to.
Ali, ima ko hoće.
Upravo na Ultri poče "Top Gear". Sjajna serija, koju ne gledam zbog sportskih automobila, niti da naučim kako se vozi Lamborgini XCP od 260 KS, 4,3 L - u krivini. Bož' sačuvaj. Nego, zbog tri do Boga šarmantna, opuštena voditelja, tako obična, neposredna, sa morem ludih i zabavnih ideja.
I sjajnim, sjajnim zezanjem. Zdravim ljudskim humorom.
Dok se naši stranački čike i tete urednici, ne sete da puste ljude, sa više ideja i poštovanja prema nama, da rade njihov pos'o, odoh da gledam strance.
Pa, ako mi BBC nekim putem dojavi da bi bio red mu platim pretplatu, ok. 'oću.
Zaslužili su.
Laku noć.....