paradajz

100g paradajza sadrži 17kcal, 73kj , vode 94%, ugljenih hidrata 4%,proteina1%, kalcijuma 9mg, magnezijuma 14mg, vitamina C 25 mg http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://www.garden3.net/slike/povrce-paradajz.jpg&imgrefurl=http://www.garden3.net/paradajz.htm&usg=__tQIpUprvEg6dY1rW9ioqzHq8-C8=&h=129&w=140&sz=4&hl=sh&start=20&zoom=1&um=1&itbs=1&tbnid=LiwgYEU32MOSuM:&tbnh=86&tbnw=93&prev=/images%3Fq%3Dparadajz%26um%3D1%26hl%3Dsh%26newwindow%3D1%26sa%3DN%26tbs%3Disch:1

Rekli su o paradajzu link časopis magazin ‚‚Stil‚‚http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://www.stil-magazin.com/files/image_for_teaser/paradajz94.jpg&imgrefurl=http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-94-13-oktobar-2008/korak-ka-zdravlju&h=262&w=350&sz=10&tbnid=rIz_u5b4b-KrLM:&tbnh=90&tbnw=120&prev=/images%3Fq%3Dparadajz&zoom=1&q=paradajz&hl=sh&usg=__ynEx5iEYkJgM8TqGzXoG5jlpoTs=&sa=X&ei=gbCpTJK8IoKhOt7O2Y8M&ved=0CC4Q9QEwBw

Opis Biljke

Paradajz je visegodisnja biljka, ali se u umerenom klimatskom pojasu gaji kao jednogodisnja. Tipicno raste od 1 do 3m i ima dlakavu slabo drvenastu stabljiku koja se veoma cesto, kao puzavica penje uz druge biljke. Ima duge listove sa nazubljenim ivicama. Cvetovi su žute boje, precnika 1 do 2 cm.

U ishrani se koristi samo plod biljke, jer se u liscu nalaze toksicni alkaloidi. Plod paradajza ima koru koja stiti unutrasnju polu tecnu strukturu u kojoj pliva seme paradajza. Mogu biti crveni, žuti, narandžasti, zeleni, ljubicasti ili braon boje.

Iako se paradajz botanicki svrstava u voće tacnije bobice, zbog nedovoljne kolicine slasti (i kiselkastog ukusa) kulinarski se svrstava u povrce i najcesce se služi kao salata, koristi pri kuvanju, a ne kao desert, sto je najcesce slucaj sa vocem.

Poreklo

Paradajz potice iz Južne Amerike. Prvi za koga se veruje da je doneo u Evropu plodove paradajza je istraživac Kortez, posle zauzimanja grada Tenoctitlana (danasnji Meksiko) oko 1520. godine, dok se u prvim zapisima u Evropi paradajz pominje tek 1544. godine od strane italijanskog lekara i botanicara Pjera Andrea Matiolija koji ga je nazvao zlatna jabuka (pomo d`oro)

Hemijski sastav

U plodu paradajza nalazi se mnogo hranjivih sastojaka, neki od njih su: belancevine, vitamini A, B, C, D, K, gvožde, likopen, kalijum, magnezijum, natrijum, mineralne soli, natrijum, proteini, ugljeni hidrati, fosfor, hlorogenska kiselina, kofeinska kiselina, karotenoid.

Koriscenje

Paradajz se u ishrani koristi svež kao salata, kuvan, pržen ili kao dodatak jelima. Dosta se koristi i sok od paradajza, kecap. Paradajz se koristi za jacanje imunog sistema. Cesto se preporucuje u dijetama zbog svoje hranljivosti i nisko kaloricnosti. Primenjuje se i u dermatologiji za lecenje nekih kožnih oboljenja kao sto su bubuljice.

Lekovito dejstvo paradajza

Pošto se u svetu veruje da paradajz ima pozitivne efekte na zdravlje, a posebno srce, preporučuje se njegova upotreba u neograničenim količinama. Paradajz sadrži likopen, koji se smatra jednim od jajjačih prirodnih antioksidanata. U nekim studijama, potvrdeno je da likopen pomaže sprečavanje raka prostate. Potpomaže čiscenje organizma, i ima antiseptičko dejstvo. Pored ovoga, plod paradajza je bogat vitaminom C, karotinom, vitaminom B1 i vitaminom E. Takode u plodu je sadržana i značajna količina gvožda, mangana, bakra, a ponajvise kalijuma. Kalijum pospesuje snižavanje krvnog pritiska. Za pradajz je dokazano da povoljno deluje na sledeće bolesti: alergija, anemija, artritis, bolesti srca i krvnih sudova, astma, giht, ekcem, impotencija, katarakta, rak, migrena, povišen holesterol, prehlade, grip, regulacija krvnog pritiska, umor, sećerna bolest.