Tako ja se zaposlio, smestio, rasterali buve iz kreveta. Zaposlio sam se kao metalostrugar, za šta sam i završio trogodišnje školovanje.
U odeljenju u kojem sam se zaposlio pored domaćih radnika bilo je i dosta Hrvata iz Zagorja, takozvanih "Zagoraca" Kao i nekoliko Bosanaca.
Zanimljivo da su "domaći" radnici uglavnom bili priučeni sa tromesečnim obučavanjem, dok smo "južnjaci" uglavnom bili kvalifikovani sa trogodišnjim školovanjem.
Prvo šta sam opazio u ovoj fabrici je velika organizovanost procesa proizvodnje.
Veoma me je interesovao stereotip, da je svaki drugi slovenac JANEZ?
To u opšte nije tačno, najviše Slovenaca je sa imenom FRANC, a kod žena MARIJA.
Naučio sam da se Slovenačka imena izgovaraju sa naglaskom na prvi samoglasnik.
Jezik sam se učio čitajući novine,pokušavajući sam da prevedem nove reči.
Dugo me je mučila reč SKOZI ( kroz) kao i reč NAMOZNO, ova zadnja je u vezi sa određenim posledicama po mene.
Naime u fabrici smo proslavljali godošnjicu (nesećam se koju) postojanja, te smo, za tu priliku, dobili par kranjskih kobasica i litar vina u "tetra paku" e na tom "tetra paku" je pisalo NAMIZNO BELO VINO, što bi u prevodu značilo stono belo, jer " miza" znači sto.
E to "NAMIZNO" se mi je pokazalo kao nešto veoma loše. Naime kada pojedete par kranjskih, postanete veoma žedni.
Ne znam da li su te moje kranjske bili "extra" slane no ja popih moju litru "namiznog" a moji "prijatelji" pritekoše te mi natočiše iz svojih posuda, da ne bih ostao žedan, valda.
I da skratim, posledice sam trpeo 10 dana i dobro se naučio da je "namizno" vino lošeg kvaliteta i da ga ne treba piti barem ne u velikim količinama.
Inače u Sloveniji postoje tri vinske pokraine, Štajerska, Dolenjska i Primorska.
Postoje i druge pokraine: Prekmurje, Koroška,Savinjska dolina, Gorenjska, Ljubljanska kotlina, (valda sam sve nabrojao) ali se tu ne proizvodi vino, ćak je i zabranjeno gajiti lozu tamo.
U Štajerskoj prevlađuju bela vina, U Primorsoj crna a u Dolenjskoj crvena, najpoznatiji je "Cviček"
Tako je počelo moje upoznavanje Slovenije.
U odeljenju u kojem sam se zaposlio pored domaćih radnika bilo je i dosta Hrvata iz Zagorja, takozvanih "Zagoraca" Kao i nekoliko Bosanaca.
Zanimljivo da su "domaći" radnici uglavnom bili priučeni sa tromesečnim obučavanjem, dok smo "južnjaci" uglavnom bili kvalifikovani sa trogodišnjim školovanjem.
Prvo šta sam opazio u ovoj fabrici je velika organizovanost procesa proizvodnje.
Veoma me je interesovao stereotip, da je svaki drugi slovenac JANEZ?
To u opšte nije tačno, najviše Slovenaca je sa imenom FRANC, a kod žena MARIJA.
Naučio sam da se Slovenačka imena izgovaraju sa naglaskom na prvi samoglasnik.
Jezik sam se učio čitajući novine,pokušavajući sam da prevedem nove reči.
Dugo me je mučila reč SKOZI ( kroz) kao i reč NAMOZNO, ova zadnja je u vezi sa određenim posledicama po mene.
Naime u fabrici smo proslavljali godošnjicu (nesećam se koju) postojanja, te smo, za tu priliku, dobili par kranjskih kobasica i litar vina u "tetra paku" e na tom "tetra paku" je pisalo NAMIZNO BELO VINO, što bi u prevodu značilo stono belo, jer " miza" znači sto.
E to "NAMIZNO" se mi je pokazalo kao nešto veoma loše. Naime kada pojedete par kranjskih, postanete veoma žedni.
Ne znam da li su te moje kranjske bili "extra" slane no ja popih moju litru "namiznog" a moji "prijatelji" pritekoše te mi natočiše iz svojih posuda, da ne bih ostao žedan, valda.
I da skratim, posledice sam trpeo 10 dana i dobro se naučio da je "namizno" vino lošeg kvaliteta i da ga ne treba piti barem ne u velikim količinama.
Inače u Sloveniji postoje tri vinske pokraine, Štajerska, Dolenjska i Primorska.
Postoje i druge pokraine: Prekmurje, Koroška,Savinjska dolina, Gorenjska, Ljubljanska kotlina, (valda sam sve nabrojao) ali se tu ne proizvodi vino, ćak je i zabranjeno gajiti lozu tamo.
U Štajerskoj prevlađuju bela vina, U Primorsoj crna a u Dolenjskoj crvena, najpoznatiji je "Cviček"
Tako je počelo moje upoznavanje Slovenije.