Živeo sam u "deželci" 33 godine, pa ću pokušati da opišem moje bistvovanje i zapažanje, o Sloveniji i Slovencima, kako bih upoznao, eventualne, čitaoce sa tim narodom iz nekadašnje "bratske republike".
Ovo je moje LIČNO, viđenje, sveta, koji do mojeg odlaska u Maribor 1971 godine u opšte nisam poznavao.
Pošto sam živeo u različitim krajevima, Slovenije, videćete da i Slovenac nije Slovenac, uopšteno, već da su veoma razločiti gledajući na kraj prebivališta.
Elem, tako ja jednoga letnjega dana odlučim da napustim moje Pančevo, Bedno naselje zvano Mali london i da potražim bolji život.
Odem u turističku agenciju i pitam koliko košta karta za Švedsku? pita me čovek za koji grad? za južnu ili za severnu Švedsku? ja zinuo i nemam pojma da ima tamo južna i severna i tamo neki gradovi.Setih se za Štokholm ( pišem kako govorim ) čovek reče neku astronomsku cenu i ja odustadoh.
Drugi dan u Politici pročitah članak, Ustvari bila su dva, nesećam se da li u istom broju ili su bila dva različita broja Politike?
Piše o fabrici Torpedo u Rijeci i o TAM Maribor. I ja tako odlučim da odem u jedan od ta dva grada.
U razgovoru sa prijateljima, saznadoh da je Rijeka puna "lakih" žena koje tamo dočekuju mornare, što je bio veoma jak argumenat da bih se tamo uputio, s obzirom da sam bio u godinama, koje su od čoveka tražile da se bavi sportom, koje su te dame nudile.
Za Maribor saznadoh da se nalazi negde na granici, odnosno blizu granice, sa Austrijom, jaki argumrnat je pa bio mogućnost, brzog, dobijanja stana.
I tako ja napisah neke, ja ih nazvao, informacijske, molbe.
Za par dana ja dobih poziv iz Maribora, da dođem da radim, ja mislio da dođem na razgovor, eto ti kad čovek pogrešno čita.
I tako 24 augusta 1971 sedoh na voz za Maribor, bila u to vreme direktna linija.
Klackam se ja tako celu noć i stignem u taj meni sasvim nepoznati grad. Na stanici pitam kako doći do TAM-a kažu autobus broj 1 piše na njega Tezno. Ukrcam se ja i razmišljam? šta li mu je to Tezno? nikako nisam mogao to da razvežem.
Javim se u fabriku pitaju me nešto ja blenem, ništa ne razumem. potrudi se žena i nekako mi sklepa pitanje na srpskom, kako to da sam došao u Sloveniju da radim, kada tamo u Srbiji, već imam posao? mogu reći da su svi bili vrlo ljubazni prema meni. Ja sastavih nekakav odgovor kako sam došao da uspem u životu i bla, bla ko zna još šta.
Eto takav je bio moj Prvi susret, sa "deželocom" Biće toga još i puno interesntnijih stvari od ovog uvoda, samo ako ko bude hteo da čita.
Ovo je moje LIČNO, viđenje, sveta, koji do mojeg odlaska u Maribor 1971 godine u opšte nisam poznavao.
Pošto sam živeo u različitim krajevima, Slovenije, videćete da i Slovenac nije Slovenac, uopšteno, već da su veoma razločiti gledajući na kraj prebivališta.
Elem, tako ja jednoga letnjega dana odlučim da napustim moje Pančevo, Bedno naselje zvano Mali london i da potražim bolji život.
Odem u turističku agenciju i pitam koliko košta karta za Švedsku? pita me čovek za koji grad? za južnu ili za severnu Švedsku? ja zinuo i nemam pojma da ima tamo južna i severna i tamo neki gradovi.Setih se za Štokholm ( pišem kako govorim ) čovek reče neku astronomsku cenu i ja odustadoh.
Drugi dan u Politici pročitah članak, Ustvari bila su dva, nesećam se da li u istom broju ili su bila dva različita broja Politike?
Piše o fabrici Torpedo u Rijeci i o TAM Maribor. I ja tako odlučim da odem u jedan od ta dva grada.
U razgovoru sa prijateljima, saznadoh da je Rijeka puna "lakih" žena koje tamo dočekuju mornare, što je bio veoma jak argumenat da bih se tamo uputio, s obzirom da sam bio u godinama, koje su od čoveka tražile da se bavi sportom, koje su te dame nudile.
Za Maribor saznadoh da se nalazi negde na granici, odnosno blizu granice, sa Austrijom, jaki argumrnat je pa bio mogućnost, brzog, dobijanja stana.
I tako ja napisah neke, ja ih nazvao, informacijske, molbe.
Za par dana ja dobih poziv iz Maribora, da dođem da radim, ja mislio da dođem na razgovor, eto ti kad čovek pogrešno čita.
I tako 24 augusta 1971 sedoh na voz za Maribor, bila u to vreme direktna linija.
Klackam se ja tako celu noć i stignem u taj meni sasvim nepoznati grad. Na stanici pitam kako doći do TAM-a kažu autobus broj 1 piše na njega Tezno. Ukrcam se ja i razmišljam? šta li mu je to Tezno? nikako nisam mogao to da razvežem.
Javim se u fabriku pitaju me nešto ja blenem, ništa ne razumem. potrudi se žena i nekako mi sklepa pitanje na srpskom, kako to da sam došao u Sloveniju da radim, kada tamo u Srbiji, već imam posao? mogu reći da su svi bili vrlo ljubazni prema meni. Ja sastavih nekakav odgovor kako sam došao da uspem u životu i bla, bla ko zna još šta.
Eto takav je bio moj Prvi susret, sa "deželocom" Biće toga još i puno interesntnijih stvari od ovog uvoda, samo ako ko bude hteo da čita.