Bela Strana
Kućišta prerastujemo ko šorc.
Leta pregorimo sa kožom promenjom,
prošlost je u suštini ne osvrtanja
A jezik okom te prati žrtvo
ženo što smisao tražiš
a odore mi nisu peglane
Ne, nisu tvojom rukom
niti šivene tvojom strunom
A veruješ što te prati
moj tamjan tvoju nozdrvu svati.
Dubina si mora
vetru čežnja
jer svetlo tek
dopire dušu
tvojih mehura.
Visina si gora,
zimzelena u struku,
obesi me kao monaha
kogs pred mesecom svuku
da bude kršten u duduku
i oslepi bez daha.
Jer nema tvoje molitve,
niti želje tako puste
da zaboranost mu rodi,
zavoli tvoje pojave guste
u vihoru ga ti zavodi
jer ljubav ima mustre,
šare talasi su zgode.
