Сањан целог једног живота...
Пружио се један широк, широк океан, код кога постоји само плима, без осеке. То је словенска земља.
Ваше се плиме плаши свет, Словени. Да ли је се ви плашите?
Океан има плиму, да се рашири, и осеку, да се удуби. А ви имате само плиму. Ваша ширина не одговара дубини. Да ли се ви плашите своје плиме, свога изливања и разливања, без удубљивања? Плашите ли се, да се ваш океан толико не излије у ширину, те да се претвори у бару?
Ваша је душа, велите, широка. Да; широка је и све се више шири. Ваша душа још чезне за обалама, које не може да сагледа.
Но кад ће душа ваша почети да чезне за дубином?
Једна зелена степа, на којој пасе бело стадо, привлачна је због своје ширине.
Један хладан бунар у пустињи, око кога се купи сустао караван, привлачан је због своје дубине.
Но небо је привлачније и од степе и од бунара, јер има и ширину и дубину.
Не будите само широки као зелена степа, нити будите само дубоки као пустињски бунар. Будите широки и дубоки као небо. Удубљујте корито своје, удубљујте ra ревносно, јер ако се у плићак разлијете, пресушићете.
Религија је најдубљи плуг. Тим плугом ви морате орати душу своју и душу свега у свету. Без тога плуга сте ви површњаци и плитко-орачи као многи пре вас и око вас.
Ваша религија мора имати три знака, по којима ће се познати: светлост, саборност, и апостолство.
Светлост. Подигните очи своје ноћу к небу и пребројте сва она запаљена кандила, што се блистају и трепере пред лицем Вишњега. И осетите дубоко ћутање, које испуњава сав тај бескрајни олтар. Ћутљив етар около ћутљивих пламених језика! Једна свештена језа подићи ће вас, јер ћете сазнати оно, што се у галами дневној ретко сазнаје, - сазнаћете, да васиона сва стоји у нимбусу светиње. Свакодневне, ситне ствари чине вам се профане, али кад светиња уђе у душу вашу, и те ситне ствари стају под онај велики нимбус велике васионске светиње. Све ствари, крупне и ситне, прожима једна пријатељска, творачка електрика. Својим погледом додирује Бог све ствари, и оне трепере и светле, као жица, коју додирне струја. Вечито ћутљиви Чудотворац додирује ништа и из ништа постају дела. Све је ништа, што је од Бога недирнуто. Све је ништа, што стоји далеко од Бога.
Наука, далека од Бога, то је један гробљански музеј, пун мртвачких костију, везаних и прошивених златним концима.
Уметност, далека од Бога, то је пигмејски непристојни гост, окренут леђима титанском домаћину, који га љубазно посматра и придржава.
Економија, далека од Бога, то је пуњење стомака и главе једном и истом храном. Све је ништа, што је од Бога удаљено.
Подигните очи своје, и кад се душа ваша осети сама себи туђа, или кад јој се и најдаља Сунца учине блиска и сродна, онда спустите очи своје, и погледајте земљу и све оно што је на земљи. Гле, света је и земља и све што је на земљи! Гле, и блато је свето, јер из блата Бог прави слуге себи! Свети је човек, јер човек је највиши свештеник Божији на земљи. Света је и животиња, јер се приноси Богу на жртву. Свети је и камен, јер служи за жртвеник Богу великоме. Свети је и ваздух, јер спроводи молитве од земље к небу. Свето је и рођење, и венчање, и умирање. Сунце непрестано гори као жртвеник пред Господом. Гле и земља непрестано гори. Све на земљи гори и сагорева: све што живи и што је мртво значи једно горење, једно сагоревање. И земља је дакле огњени жртвеник пред Богом као и Сунце.
То сазнање свеопште светости зажећиће у срцима вашим свеопшту љубав. Профана љубав брзо пролази, а љубав сакрална остаје. Сакрална љубав љуби Бога у сваком предмету своје љубави.
О љубави много говори свет, и под љубављу подразумева свашта. О љубави свештеној, на светлости заснованој, најмање свет говори. Ви ћете свету проповедати ту љубав. Ви ћете научити свет друкчијем језику љубавном, као што ћете га научити друкчијем гледању ствари.
На визији свеопште светости ствари ви ћете засновати свеопшту љубав своју. Постаните визионери васионског олтара Божијег! Срж ствари је света. Постаните визионери електричне сржи ствари, и ви ћете бити наелектрисани, и имаћете визију Највишега. И сила Највишега осениће вас, и Дух Свети доћи ће на вас, зато и све, што се од вас роди и створи биће свето.
Светост је први знак, по коме ће се познати ваша религија.
Саборност је други.
Докле ће се ситнити велика Божија религија на секте?
Докле ће сектанти разоравати духовну грађевину Божију на земљи и тиме понижавати род људски?
Дотле докле ви не почнете проповедати религију свету.
Докле ће човек од човека бегати у име Божије?
Докле ће малени створ - човек пљувати на светињу брата свога?
Докле ће се мржња једног олтара према другом олтару сматрати за службу Богу?
Докле ће храмови Божији бити испуњени хладним речима и хладним срцима?
Докле ће се људи не без срца и не без памети спасавати од секташке свађе о Богу на острво, које се зове Атеизам?
Дотле, докле ви не дођете; докле ви не дођете и не прогласите саборну религију, која ће сабрати, и ујединити и од полуљуди учинити богољуде.
Људи шапућу о саборности религије, а гласно се препиру о сектама.
Људи се не свађају о Богу, него о рукавицама Божијим.
Људе не дели вера у Бога, но вера у вештице.
Ви ћете узети оно што је главно. У томе главноме људи ће моћи бити сагласни. А оно што је главно, оно и спасава. Оно што је главно, оно стоји изнад греха и смрти. Чим се човек заврзе у споредности, зврзао је се у грех и у смрт.
Ви ћете показати сектантима далеки хоризонт света, и они ће осетити озон, без кога се гуше у својим тескобним кровињарама.
Ви ћете сабрати браћу разједињену својом саборном религијом. Ви ћете избрисати границе међу људима, међу народима и расама, међу верама и философијама. Свачија вера наћи ће један тон на вашој харфи, и у свачију веру ви ћете унети по један звучан и дубок тон. Ваша религија треба да буде палата под коју се може склонити и богат и убог, и философ и скудоуман. Ваша религија мора бити широка, да би сва племена земна могла наћи у њој најбоље своје духовно добро, и мора бити дубока, да би она могла запојити и најжедније душе, па ипак да не пресуши.
Саберите од философа оно што је најбоље у философији, и философи ће бити следбеници ваше религије.
Саберите од научника оно што је најистинитије у науци, и научници ће ценити вашу религију.
Саберите најздравију уметност, и ви сте сабрали уметнике под кров своје религије.
Саберите сву правду у погледу поделе богатства земљинога међу браћом, и ви сте сабрали све гладне и жедне.
Саберите све оне, који се у маломе разилазе, а у великоме слажу, и ви сте сабрали све цркве и све секте.
Саберите све оне, који су се рђаво познали и због рђавог познанства омрзли, и научите их бољем познанству и бољој љубави.
Саберите све народе и реците им, нека њихов патриотизам буде граница земљама, али не и човечанској љубави и правди.
Ваш је позив да сабирате, а не да расипате. До сад су људи и народи стварали културу. Сад треба да дође епоха, у којој ће цео род људски саборно стварати. Добро је било и до сад, но од сад мора бити боље. Ви сте позвани ка најбољем. Култура, која ће бити сазидана под вашом звездом, биће врхунац моћи и памети људске. Најбољи свет међу световима биће онај, који ви створите.
Светост је први знак ваше религије.
Саборност - други.
Апостолство - трећи.
Философије су отишле у архиву, и људи на њих гледају с болом и презрењем као на многостолетну узалудну муку.
Уметност је постала чудовишна. Болесна тежња за хипериндивидуалним и хипероригиналним произвела је уникум од ругобе, која треба да прослави лепоту по укусу савременом.
Економија је постала чудовишна. Један човек има више хране него милион његових ближњих. И док он један једе храну милиона других, милион других деле ручак једнога.
Чудовишан је постао и брак. Два топла тела са хладним душама онако се исто брзо одбијају како се и привлаче, јер онако исто брзо хладне како се и загревају.
Чудовишно је постало и васпитање. Целокупно садашње васпитање омладине заснива се на мисли: човек живи једино од хлеба. Три отровне биљке успевају бујно на тој основи: себичност, прождрљивост, песимизам..
Пружио се један широк, широк океан, код кога постоји само плима, без осека. То је словенска земља.
Ви сте Словени, сфинкс за остале расе и народе. Ви још нисте разговетно проговорили. Кад год сте почињали да говорите преко својих највећих синова, ви сте долазили у екстазу и постајали сте неразумљиви за свет, и разливали сте се у сузе за пониженим и увређеним у свету, за најмањим и најситнијим, за бедним Божијим људима. Ваше најгенијалније речи завршаване су сузама и јецањем.
Једни вас се плаше, други вас презиру, а трећи су још у недоумици, да ли да вас се плаше, да ли да вас презиру.
Ви сте најмлађи брат европских раса. Једни додају: и најлуђи. Но томе "најлуђем" сину дао је Отац у наслеђе највећу земљу. Да ли зато што је он најлуђи, или пак зато што Отац има у њему особито поверење?
( Одломак из Велимировићевог дела " Изнад греха и смрти " )