TRAGAČ ZA ISTINOM
Đavo je ugledao čoveka koji se uputio u kuću duhovnog učitelja kako bi se prosvetliio.
Rešio je da učini sve što je u njegovoj moći kako bi ga sprečio u pronalaženju istine.
I tako,podvrgnuo je sirotog čoveka svim mogućim iskušenjima: bogatstvu,užicima,slavi,moći,prestižu.
Međutim,čovek je s lakoćom prošao kroz sva iskušenja.
Zeleo je da dotigne osecaj dusevnog mira,veoma velika je bila njegova želja za duhovnim prosvetljenjem.
Kada je stigao kod učitelja,čovek je bio iznenađen što ovaj sedi u fotelji,dok učenici sede na podu,kraj njegovih nogu.
“Ovom čoveku očigledno nedostaje osnovna vrlina svetih ljudi – skromnost”, pomislio je.
Uočio je zatim druge stvari koje mu se nisu dopale,pre svega to što mu učitelj uopšte nije poklonio pažnju.
“Pretpostavljam da je tako zato što mu ne laskam kao ostali”,pomislio je u sebi.
Nije mu se dopala ni odeća učitelja,kao ni način na koji je govorio učenicima.
Sve ovo navelo ga je na zaključak da je došao na pogrešno mesto i odlučio da se vrati kuci.
Kada je čovek izašao iz prostorije,učitelj pogleda đavola koji je sedeo u ćošku i reče mu:
“Nije bilo potrebno da se toliko trudiš.
Taj čovek je bio tvoj od samog početka”.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Cilj svake Zen priče je da uputi na momenat prosvetljenja,u Zenu poznat kao Satori.
Znači,stanje čiste svesti,bez mentalnog opažanja;
čovekov lični doživljaj unutrašnje ispunjenosti gde nema predrasuda.
Sta je to prosvetljenje?
Potpuna lišenost vezivanja?
Istinska Sloboda?
Samozaborav?
Nazovite to kako hoćete,smisao je u upravo navedenom...
Sve dok neko osuđuje druge i gleda ih kroz prizmu svoje nesavršenosti,on nije na putu prosvetljenja.
Tako je i u ovoj priči-čovek je krenuo na put pronalaženja istine,i đavo ga je iskušavao.
Čovek je odolevao,no međutim,ispostavilo se da je poklekao na samom kraju,jer mu je i ocekivanje tada bilo najvece:
čim je dospeo kod duhovnog učitelja počeo je da zapaža stvari na njemu koje su učitelju bile jasna potvrda čovekove
stranputice na putu ka Istini.
Neko ko želi da spozna Istinu mora se osloboditi lanaca osude.
Imperativ je prestati na druge gledati kao nesavršene,zato što
ONO IZVAN NAS UVEK PREDSTAVLJA ODRAZ ONOG U NAMA.
To je i potvrda rečenice koju je na kraju učitelj uputio đavolu:
”Nije bilo potrebno da se toliko trudiš.
Taj čovek je bio tvoj od samog početka”.
Pokusajte nocas da u snu dozivite ovaj osecaj prosvetljenja..
Ako ga bude bilo,sutrasnji dan mozete da sagledate sasvim drugacijim ocima..
Laku vam noc mali veliki moji....
Đavo je ugledao čoveka koji se uputio u kuću duhovnog učitelja kako bi se prosvetliio.
Rešio je da učini sve što je u njegovoj moći kako bi ga sprečio u pronalaženju istine.
I tako,podvrgnuo je sirotog čoveka svim mogućim iskušenjima: bogatstvu,užicima,slavi,moći,prestižu.
Međutim,čovek je s lakoćom prošao kroz sva iskušenja.
Zeleo je da dotigne osecaj dusevnog mira,veoma velika je bila njegova želja za duhovnim prosvetljenjem.
Kada je stigao kod učitelja,čovek je bio iznenađen što ovaj sedi u fotelji,dok učenici sede na podu,kraj njegovih nogu.
“Ovom čoveku očigledno nedostaje osnovna vrlina svetih ljudi – skromnost”, pomislio je.
Uočio je zatim druge stvari koje mu se nisu dopale,pre svega to što mu učitelj uopšte nije poklonio pažnju.
“Pretpostavljam da je tako zato što mu ne laskam kao ostali”,pomislio je u sebi.
Nije mu se dopala ni odeća učitelja,kao ni način na koji je govorio učenicima.
Sve ovo navelo ga je na zaključak da je došao na pogrešno mesto i odlučio da se vrati kuci.
Kada je čovek izašao iz prostorije,učitelj pogleda đavola koji je sedeo u ćošku i reče mu:
“Nije bilo potrebno da se toliko trudiš.
Taj čovek je bio tvoj od samog početka”.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Cilj svake Zen priče je da uputi na momenat prosvetljenja,u Zenu poznat kao Satori.
Znači,stanje čiste svesti,bez mentalnog opažanja;
čovekov lični doživljaj unutrašnje ispunjenosti gde nema predrasuda.
Sta je to prosvetljenje?
Potpuna lišenost vezivanja?
Istinska Sloboda?
Samozaborav?
Nazovite to kako hoćete,smisao je u upravo navedenom...
Sve dok neko osuđuje druge i gleda ih kroz prizmu svoje nesavršenosti,on nije na putu prosvetljenja.
Tako je i u ovoj priči-čovek je krenuo na put pronalaženja istine,i đavo ga je iskušavao.
Čovek je odolevao,no međutim,ispostavilo se da je poklekao na samom kraju,jer mu je i ocekivanje tada bilo najvece:
čim je dospeo kod duhovnog učitelja počeo je da zapaža stvari na njemu koje su učitelju bile jasna potvrda čovekove
stranputice na putu ka Istini.
Neko ko želi da spozna Istinu mora se osloboditi lanaca osude.
Imperativ je prestati na druge gledati kao nesavršene,zato što
ONO IZVAN NAS UVEK PREDSTAVLJA ODRAZ ONOG U NAMA.
To je i potvrda rečenice koju je na kraju učitelj uputio đavolu:
”Nije bilo potrebno da se toliko trudiš.
Taj čovek je bio tvoj od samog početka”.
Pokusajte nocas da u snu dozivite ovaj osecaj prosvetljenja..
Ako ga bude bilo,sutrasnji dan mozete da sagledate sasvim drugacijim ocima..
Laku vam noc mali veliki moji....
Bravo Lejla 
