Ja ne pevam
za kritičare
i za pare
a mani za Nobelovu
Ja pevam
za vodoinstalatere
i šofere
za zidare
i djubretare
za sav običan svet
fizikalce
i komunalce
na koje gledaju ovi
što su zaposeli zvezdane bulevare
kao na vanzemaljce
Ja ne pevam
za stručna mišljenja
uvaženu elitu
i dvorsku svitu
a mani za Nobelovu
Ne pevam da bih ušao
u klib uvaženih
književnika i akademika
Ja pevam za milione
usamljenika
očajnika
i beskućnika
za koje mnogi i ne znaju
da žive u ovoj zemlji
u ovom selu
u onom gradu
i koji ćesto nemju lovu
ni za kilo leba
al njima i onako malo treba
jer oni imaju svoje snove
gde su udomili svoju poslednju nadu
Pevam za one
koji možda nemaju sluha
za poeziju
ali nemaju amneziju
i nikad ne zaboravljaju
svoje drugare u kraju
Ne pevam za one
koji su se popeli visoko
višlje
od svakog nebodera
i kojima je bankovni račun
jedina ljudska norma
i moralna mera
Ne pevam za one
koji kroje sudbinu sveta
i zlu sudbinu malog čoveka
čija me loša sreća
često na pesmu inspiriše
jer mali su ljudi
od svih svetskih moćnika jači
jer su već naučili
da ih život tlači
i sva je sreća
što ih ima više
jer njihov mi osmeh
mnogo više znači
jer uvek vedrinom zrači
i bolje leči
od najlepše kritičarske reči
Ja ne pevam zbog kritičara
zbog naručenih kritika
i Nobelove
a mani zbog love
ja samo pevam
zbog svog skromnog dara
i svojih drugara
sa kojima sam često
sanjao iste snove
Milan Višnjić
http://fontanasnova.blogspot.com/
za kritičare
i za pare
a mani za Nobelovu
Ja pevam
za vodoinstalatere
i šofere
za zidare
i djubretare
za sav običan svet
fizikalce
i komunalce
na koje gledaju ovi
što su zaposeli zvezdane bulevare
kao na vanzemaljce
Ja ne pevam
za stručna mišljenja
uvaženu elitu
i dvorsku svitu
a mani za Nobelovu
Ne pevam da bih ušao
u klib uvaženih
književnika i akademika
Ja pevam za milione
usamljenika
očajnika
i beskućnika
za koje mnogi i ne znaju
da žive u ovoj zemlji
u ovom selu
u onom gradu
i koji ćesto nemju lovu
ni za kilo leba
al njima i onako malo treba
jer oni imaju svoje snove
gde su udomili svoju poslednju nadu
Pevam za one
koji možda nemaju sluha
za poeziju
ali nemaju amneziju
i nikad ne zaboravljaju
svoje drugare u kraju
Ne pevam za one
koji su se popeli visoko
višlje
od svakog nebodera
i kojima je bankovni račun
jedina ljudska norma
i moralna mera
Ne pevam za one
koji kroje sudbinu sveta
i zlu sudbinu malog čoveka
čija me loša sreća
često na pesmu inspiriše
jer mali su ljudi
od svih svetskih moćnika jači
jer su već naučili
da ih život tlači
i sva je sreća
što ih ima više
jer njihov mi osmeh
mnogo više znači
jer uvek vedrinom zrači
i bolje leči
od najlepše kritičarske reči
Ja ne pevam zbog kritičara
zbog naručenih kritika
i Nobelove
a mani zbog love
ja samo pevam
zbog svog skromnog dara
i svojih drugara
sa kojima sam često
sanjao iste snove
Milan Višnjić
http://fontanasnova.blogspot.com/
