MILAN...prelepo ime, prelep frajer...ali nije moj. A toliko se trudim oko njega, toliko ga zelim i nista. Valjda ga od preterane zelje teram od sebe. Kaze mi sinoc u poruci "cucemo se, laku noc", a ja cvetam, kao da je rekao dolazim, volim te...ljubav!! eto sta je to! A smejala se drugaricama kad su se tako one osecale pre. Mada mozda je dobro ovako, da je moj bez velikog truda onda to i ne bih cenila. Iz iskustva mislim da je tako. Kad god je neki lik isao zamnom, ja sam ga terala od sebe. Ista fora i sa muskarcima, i oni nas teraiju kad idemo za njima...Samo opet, kako da kuliram tog BOGA zvanog MILAN??? Pa nikako. Ici cu za njim kao neko kuce...Mozda mi se uskoro sreca osmehne...U suprotnom, izaci cu sa nekim od ponudjenih frajera. Nisam ni ja za bacanje, iako sam nesrecno zaljubljena...
