Veliki i mocni intergalakticki zemaljski brod se priblizavao planeti AK35X u spiralnoj galaksiji NGC 4414…
Jos pre vise decenija je nedvosmisleno utvrdjeno da na toj planeta, koja je po svemu jako podsecala na Zemlju, postoje razvijene forme zivota.
Posada broda je uzbudjeno posmatrala ogromni ekran dok je brod ulazio u orbitu planete AK35X.
Na ekranu malo po malo sve jesnije oscrtavala povrsina prekrivena tropskom dzunglom neobicno visokog rastinja, isprepletanog ogromnim lijanama i nekim biljkama koje su bile slicne orhidejama…
Ogromno zuto sunce, mnogo vece nego zemaljsko, blago je grejalo palnetu, a cela povrsina je bila ispresecana potocima i rekama….
Ekipa od 6 naucnika, koji su se prvi trebali iskrcati na nepoznatu planetu, je obukla zastitnu opremu i usla u mali brod koji ih je za nepunih pola sata spustio na jedan proplanak gde nije bilo visokog drveca vec samo fine, tanke i meke trave…
Kada su otvorili vrata i izasli docekala ih je temperatura od oko 30 stepeni C i vazduh sa neverovatno slicnim odnosom kiseonika, azota i ugljen dioksida kao na Zemlji..
Ustanovili su da slobodno mogu skinuti skafandere i udisati cist vazduh prepun najdivnijih mirisa.
Spustili su se u raj….
Prenaseljena i zagadjana Zemlja ce ovde moci da prebaci veliki deo svog stanovnistva jer su uslovi za zivot bili vise nego idealni…
Po prekrasnim cvetovima svih boja su zujali cudní insekti, a voda je tiho zuborila po svim pravcima..
Jedino je bilo pomalo cudno da nigde nije bilo ni zivotinja, ni ptica…
To su naucnici odmah zapazili, ali su izveli zakljucak da je evolucija na toj planeta krenula nekim drugim putem nego na Zemlji..
Najvise su bili zapanjeni leptirima koji su bili takvih boja kakve na Zemlji uopste nisu postojale: sjajne, metalne, prekrasne - koje su se prelivale jedna u drugu….
Dok su leptiri mirno leteli sa cveta na svet, iza njih je istajao neverovatan trag u vidu duge…
Botanicari, entomolozi, geolozi i ostali naucnici su marljivo sadupljali uzorke biljaka, insekata, kamenja vode, na dalja detaljna ispitivanja..
48 sati su proveli na ovoj rajskoj planeta, a tada su se, nabijeni uzorcima, vratili na brod.
Sa broda je vec poslata poruka na Zemlju o fantasticnoj planeta i vec su im predesnici svih zemaljskih vlada cestitali trljajuci zadovoljno ruke.
Brod je krenuo nazad prema Zemlji, uspesno obavljenog zadatka. Trebalo je oko 8 meseci da se brod vrati, krecuci se veoma velikim brzinama…
Medjutim, nakon mesec dana, botanicarka se naprasno razbole i nikakvi lekovi joj nisu pomagali. Od prvih simptoma biolesti do smrti nije proslo ni tri dana.
Brodski lekari nikako nisu mogli da ustanove uzrok smrti ove mlade zene.
Ubrzano su vrsili analize, a i na Zemlju su poslali izvestaj.
Zatim se razboleo entomolog. On je umro jos brze. Sada je na brodu vec pocela panika.
Lekari su odgonetnuli o cemu se radi: sve vene i arterije su im bile zaceplejne NECIM sto nisu mogli da odgonetnu sta je..
Pregeldali su i ostalih 33 clana posade i ustanovili da je svima krv zagadjena, sem drugog kapetana koji je na neki cudan nacin bio otpòran na ovo.
Pokusavali su na sve moguce nacine da razbiju ove ugruske u krvi, ali apsolutno nista od hemikalija koje su imali na raspolaganju nije delovalo.
Konsultovali su se sa najvecim autoritetima na Zemlji…Umirali su redom, jedan za drugim..
Konacno, na Zemlji su razresili misteriju: krv clanova posade bila je zagadjena necim sto je bilo slicno virusima, a nalazilo se na krilima onih divnih leptira…Taj prajh koji je spadao sa njihovih krila – sve je zarazavao sto je u sebi sadrzalo krv, a lepilo se i na povrsine bilo koje vrste, tako da je ceo brod bio kontaminiran ovom cudnom materijom koja nije bila ni mrtva ni ziva…
Kroz tri meseca je umro u 34 clan posade. Brod je sam leteo kroz Svemir, prema Zemlji, vodjen nepogresivim kompjuterom.
Jos je jedino drugi kapetan bio ziv. I ne samo da je bio ziv, vec je bio cudesno zdrav, u njegovoj krvi nije bilo ni traga od ove materije…
Priblizavao se polako Suncani sistem i Zemlja….Tamo su znali za sve sta se dogadjalo i propremali najstrozi karantin kada se brod konacno prizemlji…
Drugi kapetan je danima sedeo i gledao u ogroni ekran….Sa njegove leve starne bila je slika njegove zene i deteta, a sa desne komandna palica…
Zamisljao je Zemlju bez ljudi i zivotinja, samo sa biljkama i insektima…Znao je da karantin nece zadrzati materiju i da je covecanstvo u najvecoj opasnosti od kako je nastalo…
Dugo je razmisljao…. A tada je iskljucio mocni kompjuter i skrenuo put broda od Zemlje ka Suncu…Ka SREDISTU SUNCA...Aktivirao je sve termonuklearne motore broda na punu snagu…Brod je lako zadrhtao i dostizao je skoro brzinu svetlosti…
Alarm je uporno i dramaticno ponavljao: “Smaniiti odmah brzinu, korigovati pravac, smanjiti odmah brzinu, korigovati pravac, uzbuna, uzbuna, uzbuna……!”
Kapetan je iskljucio alarm…
Sada se samo culo zujanje mocnih motora, a na velikom ekranu se strelovito pribilzavao sunacani sistem…
“Sta se dogadja, sta se dogadja…” dopiralo je na radiju sa Zemlje….
Kapetan je iskljucio radio…
Uzarena kugla se priblizavala i svakim trenom postajala sve veca i veca…
I tada brod ulete u masu uzarenih gasova….Nuklearne eksplozije Sunca bacale su mocni brog kao slamku u uraganu…
Sve se lomilo, raspadalo, topilo…
Samo je jos ruka vec mrtvog kapetana jos uvek drzala pravac…..
