TAJNE......Ponekad....

Svako od nas duboko u sebi cuva neku tajnu.Ponekad te tajne podjelimo sa nekim, a ponekad ih nosimo na dusi skrivene od radoznalih ociju.
Sastavni su dio zivota, a ipak su one nasa mala mana koja nas tisti.
Svi imamo proslost, sa kojom se ponekad radjamo ili je stvaramo.Ne zelimo u potpunosti biti otkriveni, niti se do kraja pritajiti, upravo ono sto zelimo je zlatna sredina, kako bi izgradili dio iluzije pod kojom skrivamo svoje pravo lice.
Zanimljivo je posmatrati ljude znajuci da svaki njihov pokret skriva posebnu pricu.
Gledajuci svjet iz tog ugla otkrivamo koliko smo ustvari posebni.
Ali ipak tajne nas ponekad znaju i zaboljeti.One koje se otkriju a ipak ne bi trebale da budu otkrivene, obicno su dio nase mracne strane zivota, koja najcesce zeli da bude zaboravljena.
Tajna se ponekad pretvara u laz, a laz u teret koji nosimo na sebi, okupni osjecajem krivnje, koja je ponekada i neopravdana.
Ali ipak......kakav bi bio zivot bez tajni......???
Kada bi u potpunosti predali svoju dusu, bili bi previse ranjivi.
Plasili bi se predrasuda.Stidjeli bi se onog sto zapravo jesmo.Smatrali bi sebe nepotpunim bicem.
Ne bi imali savjest koja ponekad i treba da nas podsjeca da smo uradili nesto lose, kako bi uopste osjetili da smo zivi!
Osjecali bi se previse malima, jer ne bi imali ono nesto na dusi sto nas je mozda cinilo snaznim.
Kako bi ponekada navukli spontani osmjeh na lice, kada ne bi imali neku slatku tajnu koje bi se rado prisjetili.
Kako bi nagovorili srce da nam ponekad zatreperi od straha da se ne otkrije tajna, kada bi vec ona bila na glas recena.
Upravo zbog toga su tajne - tajne.
One su tu da bi ih ljubomorno cuvali, poput djeteta koje njeznim rucicama cuva svoju lutku.Trebamo ih njegovati , ne stidjeci se razloga zbog kojeg su tu.
Ne trebamo se stidjeti zato sto ih imamo , jer upravo zbog njih poneka postajemo bolji ljudi.
Trebamo im dozvoliti da nekad i budu otkrivene, kako bi najsmijali druge.
A ponekad..... trebamo ih cuvati duboko u sebi kako ne bi povrjedili one do kojih nam je stalo.
Trebamo podici cvrste zidove tajnog svjeta, ciji temelj je nasa dusa, jer svako od nas je posebna planeta u kojoj zivi mnogo razlicitih lica koje zovemo JA.

 

[Guest]

Jeco, svidjas mi se.
Potpisujem tvoj tekst od reci do reci.

 

[DJM]

Covece, dva puta sam procitao tekst.
Ne mogu i dalje da verujem koliko je ovo tacno.
Slatke tajne, mracne tajne... treba paziti koje odavati...

 

[Truman]

Jeco, sta ti podrazumevas pod tajnom?Koje su tajne za tebe najtajnije?

 

[ancika]

Dobro znam koju tajnu treba da odam. Ono shto mi prijatelj u poverenju kaze nikad ne odajem. Svoje tajne odajem na svoju odgovornost...

 

[jeca2007]

Drago mi je sto citate moje tekstove i sto se neki pronalaze u njima, ali na pitanja tipa " koje su tajne za mene najtajnije" to je ono sto je moje, dakle moja intima, a i cilj teksta nije da se definisem ja kao osoba, vec da se svi mi pronadjemo u njemu i prisjetimo nekih dobrih i nekih losih tajni.Eto toliko.Jos jednom hvala puno na podrsci, mnogo

 

[Guest]

"A ponekad..... trebamo ih cuvati duboko u sebi kako ne bi povrjedili one do kojih nam je stalo."

Bas sam pre neki dan razmisljala koliko ima istine u ovome. Svi pricaju o nekoj iskrenosti i istini, a nisu spremni da je podnesu. Koliko istina moze da bude veca laz, od lazi ili cutanja, razornija... to je tek prica za sebe...

 

[Dragantaur]

tajna ili tajne...to mi izgleda kao kamencic u cipeli...sto ih vise drzimo u sebi,to nam vise pritiska dusu...barem je u mom slucaju tako...ako tajim nesto pred drugom osobom,a to je vezano u nju...slamam se sam u sebi...bolje reci i ostati ziv,nego se jesti iznutra...evo jedan banalan primer iz licnog iskustva...jedan moj drugar se zabavlja sa jednom curom vec godinu i po dana..kada je sa njom sve je ok..kada je sa muskim drustvom,onda non stop prica kako mu ona ne odgovara i kako ce je sutnuti..bas tim recima..i tako on to ponavlja vec godinu dana..raskinuce,a i dalje je sa njom...i sad naravno,svi se pravimo blesavvi kada je ta devojka sa njim i kada je celo drustvo zajedno..proslog oktobra,jednom ja kod njega,devojka je bila tu..i mu tu malo pricali,zezali se..malo cugali rakijice..i krene neka rasprava izmedju drugara i mene...i pocne da vredja moju bivsu devojku i njen izgled i kako ja treba da nadjem neku devojku prilagodljivu mom izgledu...jos su bile neke sitne uvrede na moj racun...da,onda mu ja polako kazem da me ne vuce za jezik dok mu je tu devojka i da ne pocnem ja da iznosim neke cinjenice i istine o njemu..na sta je on odgovorio da mogu slobodno da napustim njegovu kucu..ja kazem,ok i kazem sve njegovoj devojci sta je on pricao o njoj kada ona nije sa njim...naravno me istera iz kuce i sledeca tri meseca mi se nije javljao,a ni nisam imao zelje da ga vidim..posle nove godine me je on prvi zvao da dodjem..i opet je sve po starom i dan danas..opet prica sve najruznije o svojoj devojci kada je sa nama,a op[et je sa njom..uglavnom,ja sam rekao kome sam trebao da kazem i sada sam mirne savesti sto se te kao tajne tice..vise se i ne obazirem na njegove price jer video sam da je budala ali sta cu kada ga znam vec 15 godina..i ja sam budala i ja sam uradio neke lose stvari u zivotu i nosim u sebi to kao tajnu ali ne odgovara to mojoj savesti...mislim da cu jednom to i reci,onom kome treba i da kazem i znam da ce mi biti lakse onda...do tada sam uronjen u sopstveni greh...