Stvoren u bezumlju,u mom stalnom lutanju,nacinjen od tudje boli,mirises mi na sve moje poraze skupljene na djubristu misli,stvoren da mi krv u venama zaustavis,u ovoj samoci ja te prizivam...U mraku tvojih ociju,naslikan je vrisak mog vremena,na tvom telu od kamena,urezana mi dusa ostala...samo s jednom svrhom si rodjen,da ukrotis zveri sto me kidaju iznutra,da pokoris zemlje sto mi stopala traze...Proslost te iskopala iz ambisa,djavoljim podanikom te nacinile godine,nekad sam te mogla voleti,ne znajuci sta skrivas unutar sebe,sad te osecam u vazduhu,utvaro prokleta,zardjalo ti srce visi na grudima...Moje si ogledalo...Stvoren u bezumlju,u mom stalnom lutanju...Izvajala sam te po secanju,izgradila jedinstvenog...Stvoren da mi krv u venama zaustavis...
