Srbija? Politička scena Srbije? Da li je paradoks dovoljno jaka reč?
U Srbiji imamo vlast koja se „plaši“ opozicije i opozicija koja „ruši“ vlast. Možda bi ideal neke političke scene bila bipolarnost i to sa dve kule, sa jedne strane DS sa podrškom SPS, LDP, i svih ostalih socijalno demokratskih stranaka i sa druge strane DSS, SRS, NS, G17+ i sa ostalim nacionalno konzervativnim strankama i kao treća opcija glasovi nacionalnih manjina. To bi bio neki ideal.
Šta danas ima Srbija?
Ima vlast u kojoj participira sve što se moglo prikupiti na jednoj strani i opoziciju koja nema iskrenu želju da skine ove prve. Kako u takvoj konstalaciji izgledaju izbori? Vlast je uljuljkana jer plaši birače opozicijom, svaka poruka podrške iz „razvijenog“ sveta je podrška demokratiji i demokratski izabranim predstavnicima naroda koja se baš ne odnosi na tu istu opoziciju, nesposobnost, lopovluk, aljkavost, bezidejnost... olako data obećanja se tolerišu jer ako dođu ovi drugi, onda nastaje kataklizma. U okviru te iste vlasti, jedan ima premijersku funkciju sa čitavih 9.80% podrške birača od ukupnog broja upisanih, taj isti važe, meri, broji... podršku i samim time bira predsednika sa čitavih 4.62% podrške od broja upisanih....maestralan igrač ili tutabani željni vlasti...i jedno i drugo. Najveća stranka u vlasti sa podrškom od čitavih 13.86% upisanih ima sve, a nema ništa...pravdaju se žrtvovanjem za Srbiju, ili žrtvovanjem za privilegiju i komad vlasti, u dubokoj sam dilemi. Predsednik te iste stranke izjavljuje „da se možda nekom čini da je na političkoj sceni raširena politička trgovina, ali to naprosto nije istina“. Pa i nije, trgovina podrazumeva odnos u kojem za nešto, ti nešto dobiješ...ovde je u pitanju samo davanje, iznuda, ucena...politička svinjarija. Predsednik te iste stranke i kandidat za predsednika države po ko znas koji put mantra uvek istu priču, priču o boljem životu, o većim platama, penzijama, socijalnim naknadama...ali uvek u Srbiji izostane objašnjenje kako i još važnije, kada. Gledam pre neki dan B92 i počinje „plaćeni termin“, slike izbegličkog centra, slike osiromašenih, poniženih, beznadežnih...pomislim u sebi, ovaj nema meru, pa jel’ do toga došlo, pa te patriote će svakoga da iskoriste...kad ono on, demokratski kandidat...šok...tamo se dragi moj ne vode kamere, tu decu uvek možeš obići sa „simčetom“ u džepu i ne traži i ne moli za glas na izborima.
Kakva nam je opozicija, alternativa ovim gore navedenima? Imamo stranku koja otvara šampanjac za 3.48% osvojenih glasova???! Neko se čudi zašto? Pa jednostavno, osvojili su 1.14% manje od Voje, Velje, Bidže, Sulje, Rake.. Pitate se ko? Pa Čeda, Vladan, Žarko, Nata, valjda taj peti nedostajući nosi tih 1.1% razlike. Stranka koja misli da je najvažnije dotaći dno, otići pod vodu, pa sačekati kartazu i izroniti, stranka koju predvodi čovek čiste duše, ali prljavih ruku...teško svarljivo za nekoga koga ne vuku emocije i slatkorečiva priča o tome da je on taj. Druga opoziciona stranka, najveća stranka u Srbiji sa najviše poslanika u Parlamentu sa čitavih 17.14% podrške upisanih birača, stranka koja kozmetičke promene na vlastitom imidžu čini iz pragmatike, za glas više, ne iskrenog verovanja, ali kad malo zagrebu izroni onaj „stari sjaj“. Stranka kojoj je ovakav rasplet idealan, ne vrše vlast, nemaju nikakavu odgovornost, lagano pljuckaju na vlast, kupe političke poene, ubiru lepe putne troškove...Večni lider te stranke je haški optuženik, u Srbiji normalna i prihvatljiva situacija, iz njihove perspektive junak. A njegov zamenik, kandidat za predsednika države, srednjoškolac, komunalac, čovek koji zna kako je trudnicama, koji će malo da pročešlja te krivične spise da razluči to ko jeste, a ko nije za pomilovanje, za njegov akt milosti, a pritom obećava da grozna ubistva i izvršioce istih (verovatno grozne ubice) neće puštati.
Sada ti Srbijo izaberi??! Po ko zna koji put biramo manje zlo...a sa ovakvim političarima, večno!!
U Srbiji imamo vlast koja se „plaši“ opozicije i opozicija koja „ruši“ vlast. Možda bi ideal neke političke scene bila bipolarnost i to sa dve kule, sa jedne strane DS sa podrškom SPS, LDP, i svih ostalih socijalno demokratskih stranaka i sa druge strane DSS, SRS, NS, G17+ i sa ostalim nacionalno konzervativnim strankama i kao treća opcija glasovi nacionalnih manjina. To bi bio neki ideal.
Šta danas ima Srbija?
Ima vlast u kojoj participira sve što se moglo prikupiti na jednoj strani i opoziciju koja nema iskrenu želju da skine ove prve. Kako u takvoj konstalaciji izgledaju izbori? Vlast je uljuljkana jer plaši birače opozicijom, svaka poruka podrške iz „razvijenog“ sveta je podrška demokratiji i demokratski izabranim predstavnicima naroda koja se baš ne odnosi na tu istu opoziciju, nesposobnost, lopovluk, aljkavost, bezidejnost... olako data obećanja se tolerišu jer ako dođu ovi drugi, onda nastaje kataklizma. U okviru te iste vlasti, jedan ima premijersku funkciju sa čitavih 9.80% podrške birača od ukupnog broja upisanih, taj isti važe, meri, broji... podršku i samim time bira predsednika sa čitavih 4.62% podrške od broja upisanih....maestralan igrač ili tutabani željni vlasti...i jedno i drugo. Najveća stranka u vlasti sa podrškom od čitavih 13.86% upisanih ima sve, a nema ništa...pravdaju se žrtvovanjem za Srbiju, ili žrtvovanjem za privilegiju i komad vlasti, u dubokoj sam dilemi. Predsednik te iste stranke izjavljuje „da se možda nekom čini da je na političkoj sceni raširena politička trgovina, ali to naprosto nije istina“. Pa i nije, trgovina podrazumeva odnos u kojem za nešto, ti nešto dobiješ...ovde je u pitanju samo davanje, iznuda, ucena...politička svinjarija. Predsednik te iste stranke i kandidat za predsednika države po ko znas koji put mantra uvek istu priču, priču o boljem životu, o većim platama, penzijama, socijalnim naknadama...ali uvek u Srbiji izostane objašnjenje kako i još važnije, kada. Gledam pre neki dan B92 i počinje „plaćeni termin“, slike izbegličkog centra, slike osiromašenih, poniženih, beznadežnih...pomislim u sebi, ovaj nema meru, pa jel’ do toga došlo, pa te patriote će svakoga da iskoriste...kad ono on, demokratski kandidat...šok...tamo se dragi moj ne vode kamere, tu decu uvek možeš obići sa „simčetom“ u džepu i ne traži i ne moli za glas na izborima.
Kakva nam je opozicija, alternativa ovim gore navedenima? Imamo stranku koja otvara šampanjac za 3.48% osvojenih glasova???! Neko se čudi zašto? Pa jednostavno, osvojili su 1.14% manje od Voje, Velje, Bidže, Sulje, Rake.. Pitate se ko? Pa Čeda, Vladan, Žarko, Nata, valjda taj peti nedostajući nosi tih 1.1% razlike. Stranka koja misli da je najvažnije dotaći dno, otići pod vodu, pa sačekati kartazu i izroniti, stranka koju predvodi čovek čiste duše, ali prljavih ruku...teško svarljivo za nekoga koga ne vuku emocije i slatkorečiva priča o tome da je on taj. Druga opoziciona stranka, najveća stranka u Srbiji sa najviše poslanika u Parlamentu sa čitavih 17.14% podrške upisanih birača, stranka koja kozmetičke promene na vlastitom imidžu čini iz pragmatike, za glas više, ne iskrenog verovanja, ali kad malo zagrebu izroni onaj „stari sjaj“. Stranka kojoj je ovakav rasplet idealan, ne vrše vlast, nemaju nikakavu odgovornost, lagano pljuckaju na vlast, kupe političke poene, ubiru lepe putne troškove...Večni lider te stranke je haški optuženik, u Srbiji normalna i prihvatljiva situacija, iz njihove perspektive junak. A njegov zamenik, kandidat za predsednika države, srednjoškolac, komunalac, čovek koji zna kako je trudnicama, koji će malo da pročešlja te krivične spise da razluči to ko jeste, a ko nije za pomilovanje, za njegov akt milosti, a pritom obećava da grozna ubistva i izvršioce istih (verovatno grozne ubice) neće puštati.
Sada ti Srbijo izaberi??! Po ko zna koji put biramo manje zlo...a sa ovakvim političarima, večno!!
