Хоћу, желим да волим и будем вољен сваки дан а не само за Светог Валентина

Годинама већ, мислим, од револуције 5.октобра 2000. године, на мала врата
нам намећу прославу Светога Валентина, неки, који не знају, ни које су вере, ни ко су му свеци,
који му од предака у наслеђе осташе.
Док траје хаос у држави, како у власти, тако у народу, који не зна како ће платити комуналије....
како ће купити храну да би преживели до следећег дана,
Свети Валентин полако све више улази у све поре нашег друштва,
маскиран као ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ......
Зашто да ме неко усмерава када ћу ја својој животној сапутници купити неки
поклон, како би доказао да је волим? Ја своју супругу волим сваки дан исто...
Купим јој поклон, кад год сам у прилици, и што је најбитније, кад се она не нада...
А овако? Она зна....Сви знају, да је сутра Дан заљубљених, и сви који
причају о љубави, који су прихватили ту тековину, која се почела увлачити у наше биће,
очекују изненађење. Питам вас, да ли је ефекат изненађења прави,
када неко изненађење или поклон очекује?
А наши преци су потоњих година 14. фебруара славили Светога Трифуна.
Обилазили су винограде, где су освештавали чокоте, и у друштву, са чашом
доброг вина, више симболично, почињали радове.
Сви, ама баш сви, који нешто имају да продају, који не знају шта им је свето,
медији, политичари, естрадне звезде, причају о љубави. Да ли су они заљубљени
само овај дан?
Кад мало боље размислим, њихово право, нека воле, кад хоће, кога хоће, и колико хоће, али немој да ми терају Светога Трифуна.
Ја хоћу и сутра, за пет дана, за месец дана, било ког дана у години
да будем заљубљен у своју супругу, хоћу да јој спремим ручак, или вечеру,
да купим барем један цвет, да је пољубим и да једно другом наздравимо са чашом црвенога вина.
Немој да ми дирају заштитника винограда и виноградара, кога ми преци у наследство
оставише. Немој да ми одређују да ја волим само један дан у години.
Немој да ми намећу некога новог свеца под фирмом ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ.
Искрен да будем, мени и његово име Валентин, не звучи лепо.Некако ми је срцу ближи...ТРИФУН.
 
Искрен да будем, мени и његово име Валентин, не звучи лепо.Некако ми је срцу ближи...ТРИФУН.

sveti-valentin.jpg



Sveti Valentin, bio je episkop i mučenik, a živeo je u 3. veku. Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave, u doba kada je Rimskim carstvom vladao car Klaudije II. Kasnije je car Julije I u 4. veku nad njegovim grobom podigao baziliku, i od se tada taj svetac počeo slaviti među hrišćanima. Katolički svet slavi sv. Valentina kao zaštitnika onih koji se vole.


U 15. veku je ovaj svetac povezan sa praznikom zaljubljenih (dan zaljubljenih), Što se održalo do danas na zapadu.

Dan Svetog Valentina je 14. februar. Uobičajeno je da se za dan Sv. Valentina šalju ljubavna pisma, ali ona prema tradiciji ne bi trebalo da budu potpisana.


Pravoslavna crkva svetog Valentina proslavlja 30. jula po starom, odnosno 13. avgusta po novom kalendaru i obraća mu se molitvama kao zaštitniku i iscelitelju od epilepsije i drugih bolesti

Св мученик Трифун, светитељ који се у Србији слави 14. фебруара Заштитник је виноградара . На тај дан се, по обичају , обрезује винова лоза .
Виноградарска слава.

svetitrifuned9.jpg

Свети Трифун је рођен у селу Кампсади у Фригији, родитељи су му били сиромашни, па је одмалена чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. У то време завлада Римским царством цар Гордијан III, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у велику жалост. Сви лекари не могаху лудој Гордијани ништа помоћи. Тада зли дух из луде девојке проговори и рече да њега нико не може истерати осим Трифуна. Цар нареди да се на двор доведу сви Трифуни из царства. После многих Трифуна, и овај млади Трифун био је позван по Божјем Промислу. Довели су га у Рим где је исцелио цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети младић да чува гуске и моли се Богу. Када се зацари христоборни Деције Трајан, свети Трифун био љуто мучен за Христа. Но он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: "О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!" Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.
 

Back
Top