SAMOĆA

Još samo samoći
mogu da se poverim
a da me nije strah
da će da me izneveri

Jer samoća ima nešto tvoje
i da ponekad ne svratiš u misli moje
tako željena a tako daleka
odavno bih prestao
da verujem
i da te čekam

Jer tebi dugujem
svoju poslednju nadu
da neće uzalud proći
svi ovi dani
što se polako
jedan po jedan iskradu

 

[Emin@]

Teska je usamljenost.
Ali je i siguran prijatelj koji te nikada nece ostaviti na cedilu, sto si ti jako lepo opisao kroz pesmu.

 

[miwka]

 

[Whispers]

Da... "kad si sam,nema ko da te ostavi"...

 

[zeljena]

Jer samoća ima nešto tvoje
i da ponekad ne svratiš u misli moje
tako
zeljena
a tako daleka....

Evo tebi tvoje zeljene

Salim se miwka...predivno...

 

[miwka]

Da... "kad si sam,nema ko da te ostavi"...

I kad odu svi
a odeš i ti
ostaju naši snovi
i bar seme nade
za jedan život novi
možda daleko odavde

 

[miwka]

Jer samoća ima nešto tvoje
i da ponekad ne svratiš u misli moje
tako
zeljena
a tako daleka....

Evo tebi tvoje zeljene

Salim se miwka...predivno...

 

[Whispers]

I kad odu svi
a odeš i ti
ostaju naši snovi
i bar seme nade
za jedan život novi
možda daleko odavde

"U snu se moze sve osim jednog-ostati budan."

 

[SibirskiTigar]

 

[miwka]

[/QUTigre

 

[gagili48]

Divna je miwka...svaka cast!

 

[miwka]

Hvala,Gagili a još kad to Sibirski utisne u slike...pa šta ti pričam

 

[RiadaT.]

Samoća ponekad zna biti tako ugodna....ona ponekad iznjedri predivne stihove,baš kao ove tvoje.....poz.Milane!

 

[pely]

Razmišljam o samoći. Ponekad mi je samoća potrebna.
U moru ljudi, događaja, stresova koji me okružuju,
shvatim da sam izgubila deo sebe, izgubila vlastiti mir.
Neprimetno izgubim svoje putokaze, staze ka sebi;
tada mi osama pomogne da pronađem zaboravljena stremljenja,
zatamnjena brzim životom i „prioritetima”.

....Pretnja da ću da izgubim ljude koje volim i
projekcija praznine me uvodi u bojazan i pitanje se nameće;
kako ću ja bez vremena koje provodim sa njima,
kako i koliko ću biti usamljena, kako će mi biti pusto bez njih.

pely

 

[djurdja5]

Samoća je poput kiše.
U večeri iz mora se diže,
iz ravnica pustih i dalekih stiže,
ide u nebo gde je uvek ima.

I tek sa neba pada po gradovima.

Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
i kad se tela što nisu ništa našla,
razočarano dele puna more,
i kad ljudi što od mržnje gore
u postelji jednoj moraju spavati.

Tada dolaze talasi samoće...
Rainer Maria Rilke​

 

[miwka]

Razmišljam o samoći. Ponekad mi je samoća potrebna.
U moru ljudi, događaja, stresova koji me okružuju,
shvatim da sam izgubila deo sebe, izgubila vlastiti mir.
Neprimetno izgubim svoje putokaze, staze ka sebi;
tada mi osama pomogne da pronađem zaboravljena stremljenja,
zatamnjena brzim životom i „prioritetima”.

....Pretnja da ću da izgubim ljude koje volim i
projekcija praznine me uvodi u bojazan i pitanje se nameće;
kako ću ja bez vremena koje provodim sa njima,
kako i koliko ću biti usamljena, kako će mi biti pusto bez njih.

pely

 

[miwka]

Samoća je poput kiše.
U večeri iz mora se diže,
iz ravnica pustih i dalekih stiže,
ide u nebo gde je uvek ima.

I tek sa neba pada po gradovima.

Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
i kad se tela što nisu ništa našla,
razočarano dele puna more,
i kad ljudi što od mržnje gore
u postelji jednoj moraju spavati.

Tada dolaze talasi samoće...
Rainer Maria Rilke​

Divan izbor ,Djurdja,....