''Nije lako pronaći reči kada treba opisati prijateljstvo kao što je naše, što je čudno kad se uzme u obzir koliko smo postali bliski. Toliko nam je puta oboma bilo potrebno rame za plakanje ili draga njuška… ili već tako nešto. Živo me zanima možemo li uopšte iskazati koliko su prijatelji vredni. Šta jedno prijateljstvo, a posebno ovakvo kao što je naše, čini toliko posebnim?
Uprkos uvaženom verovanju, zapravo je moguće opstati i bez prijatelja. Štaviše, samoća ima ozbiljnih prednosti, a ima i nekih aktivnosti koje se, budimo iskreni, ni sa kim ne mogu podeliti. Naučno je dokazano da je vreme provedeno u miru, tišini i razmišljanju o životu od vitalnog značaja za mentalno zdravlje, sve dok u tome ne preteramo. Na kraju krajeva, mi jesmo društvena bića koja uživaju u okupljanjima i druženjima. Ima jedna zanimljiva činjenica o prijateljstvu koje smo oduvijek svesni, ali retko o njoj razmišljamo: Razumevanjem drugih bolje razumemo sebe. Kvaliteti koje tražimo od svojih prijatelja isti su oni na koje smo najponosniji ili bismo želeli da budu uočljivii kod nas. Tako nam, na neki način, prijatelji mnogo govore o tome ko smo i ko nismo.
Svi mi imamo razne prijatelje – od onih kojima se samo nasmešimo i bacimo kosku kraj aparata za vodu do starih drugara iz detinjstva. Tu je i “ekipa” s kojom s vremena na vreme visimo u gradu kao i pajtaši s kojima uz pićence ili Seks i grad (ili oboje!) razglabamo o protekloj nedjelji. Tu su i srećnici s
kojima smo posebno bliski pa čak i naši izmišljeni prijatelji. Prava prijateljstva zasnovana su na zajedničkom pogledu na svet i uverenju da nam je život ljepši upravo zato što su u njemu i određene osobe. Uprkos brojnim razlikama, pravi prijatelji o svemu mogu da razgovaraju oči u oči. Zajednički pogledi na svet, strasti, brige i uzajamno poštovanje oplemenjuju čitavo naše životno iskustvo.
Prijatelji iskreno brinu jedni o drugima. Uvek možemo računati da će nam drugari čuvati leđa i voditi računa šta je za nas najbolje. Ta vera u prijatelje raste dok jedni drugima pomažemo da napravimo korak napred. Upravo na to poverenje računamo kada im poveravamo tajne, kad ih pitamo da li nam je kravata na mestu, ili kad nam treba razmrsiti kosu. Prijatelj je tu kad nas po svaku cenu treba naterati da držimo glavu gore. Prijatelj zna kada nam je potreban zagrljaj ili opuštajuća masaža. Prijatelj zna kad da ponudi ozbiljan razgovor i promišljen, iskren savjet, ali i kad da kaže:
“Šta si oklembesio nos? Živni malo!” A što je najvažnije, prijatelj zna kad treba samo da sedne kraj nas i ne progovori ni reč. Naravno, najbolje je kod prijatelja što se zajedno možemo zabavljati i to više nego dobro. Možemo se zajedno otisnuti u pustolovinu, dernjati se na koncertu Bon Džovija, ili se uvaliti u pomalo čudne ali neverovatno zabavne situacije koje bi svakom drugom izgledale sumanuto.
Naravno, svako prijateljstvo ima svoju cenu. Nekim prijateljima treba toliko podrške da nam se na kraju popnu na glavu. Čak se ni srodne duše ne mogu slagati u svemu. S tim prosto moramo da se pomirimo. U stvar, dešava se da naši prijatelji, iako nas izuzetno dobro poznaju, ponašaju kao da namjerno žele da nas izlude. Ponekad razviju bolesno obožavane prema našem načinu oblačenja ili imaju neke ružne navike kojih se nikako ne mogu otresti. Čak te i nabliži prijatelji mogu izbezumiti nameštanjem sastanka na slepo, i to sa žarom koji se može meriti jedino sa promašenošću nihovog izbora, ili kad u pogrešnom trenutku razjape gubicu, i odjednom svi u kancelariji znaju da uvijek na treći sudar nosiš srećne gaće s dezenom leoparda. A opet, kad se na neko vrijeme povučemo u dobrovoljno izgananstvo izvrištimo se dok nam se krajnici ne raspuknu, na kraju ipak slegnemo ramenima, oprostimo im, i sve opet bude kao pre.
Jer prijatelji upravo to i rade. Ipak je najgore kad prijatelji odlaze. Bilo da se sele u drugi grad ili državu, to su najteži rastanci, a posebno kad znamo da ih vidimo poslednji put. Razmišljanje o gubljenju prijatelja jeste neverovatno tužno, ali je zapravo veoma korisno, pošto nas podseća koliko nam prijatelji znače i koliko su nezamjenljivi. Možeš proći čitav svet tražeći prijateljstvo kao što je
naše, ali pronaći ćeš samo žuljeve na tabanima. Nikakav zli naučnik ne može stvoriti prijateljstvo u laboratoriji. Prijatelja ne možemo naručiti kao picu ili skinuti sa interneta. Međutim, na svakom koraku ima ljudi koji bi nam možda mogli biti dobri prijatelji. Možemo ih naći na poslu, ili naleteti na njih u parku; a možda ih upoznati na mirnoj sedeljci. Ko zna? Obično je nemoguće na prvi pogled reći hoćemo li se slagati sa nekim ili ne. “Instant savršeni prijatelj” ne postoji. Ima onih pred kojima možemo otvoriti srce i onih pred kojima ne možemo. Neki u nama bude polet i nadahnuće a neki su pak smrtno dosadni. S jednima nam je udobno a drugi nas ljute, sekiraju i izbezumljuju do ivice ludila. Pravo prijateljstvo je nešto što se gradi udvoje ili put na koji smo zajedno pošli. Za početak, najvažnije je ne pokušavati nikog da zadiviš. Niko se ne može doveka pretvarati i zato komotno od prvog dana budi ono što jesi, a kome se ne sviđa – neka ide. Upoznajte se natenane. Čemu žurba?
Savršeno je pronaći prijatelja koji će vam s godinama biti sve bliskiji, tako da ima smisla utrošiti nešto vremena i truda da se zaista upoznamo. Možda ćeš posle nekoliko razgovora shvatiti da uprkos svemu nemate ništa zajedničko. Možda ćeš otkriti ružnu stranu njihove ličnosti,koja se isprva nije primećivala. Možda će se ispostaviti da je to blazirani folirant, nepodnošljiva primadona ili siledžija koji će htjeti da ti otkine glavu čim nešto nije po njegovom. Možda je to neko nepouzdan ko zaboravlja da se javi ili te pusti da izvisiš kad zbog njega otkažeš sve ostale planove, što izaziva pad tvog samopoštovanja u neslućene dubine. A možda će te, opet, voleti toliko da će na kraju početi da te guši tolikom pažnjom ili neće moći da shvati da u tvom životu postoji još poneka važna osoba. I odjednom ništa više nije zabavno kao pre.
Ne mogu sva prijateljstva biti “ono pravo”, ali ko ti je kriv ako zbog nekakvog smrada žrtvujes nešto što ti je bilo zaista bitno. Ko nije za sebe nije ni za drugog. Svi mi želimo i zaslužujemo pravog prijatelja za kojeg ćemo se istinski vezati. Neko ko bez osude prihvata naše strahove i ograničenja
i bodri nas da dosegnemo dalje nego što bismo ikada poverovali da možemo. Prijatelja s kojim ćemo podeliti ono što nam je najdragocjenije: iskreni smijeh ali i tugu. Prijatelja koji će uvideti naše skrivene kvalitete, i bezrezervno nas voleti takve kakvi smo, čime će nam pomoći da ispoljimo svoje neverovatne mogućnosti. Pravom prijatelju ćemo se nasmešiti čim vidimo da nam maše s drugog kraja prostorije. On nam razgali srce čak i kad se ne trudi. Stoga je vrijeme provedeno s njim mali praznik. S pravim prijateljem ne moramo da razgovaramo da bismo znali šta misli. Taj odnos je jedinstven. Na trenutke se čak osjetimo kao da smo jedini na svijetu. Prijateljstvo je poseban vid partnerstva, zasnovan na iskrenoj spoznaji da u zajedništvu nemoguće postaje moguće. To je prećutni ali obavezujući sporazum da ćemo jedno dugome pomagati da u potpunosti uživamo u životu.
Znam koliko sam srećan što imam takvog prijatelja, i samo bih da kažem da, ma šta se desilo, nikad nećeš biti sam jer ćeš uvek biti moj prijatelj. Zauvek.”
Napisao
Bredli Trevor Griv
A meni se svidelo jer se slazem sa svime sto je napisano i jer me podsetilo na vas dragi prijatelji...
Vi ste moji virtuelni prijatelji,ali to ne umanjuje vasu vrednost i moje emocije prema vama.Neke sam upoznala,neke cu tek,nadam se,upoznati...Nadam se da ste se prepoznali...
Uprkos uvaženom verovanju, zapravo je moguće opstati i bez prijatelja. Štaviše, samoća ima ozbiljnih prednosti, a ima i nekih aktivnosti koje se, budimo iskreni, ni sa kim ne mogu podeliti. Naučno je dokazano da je vreme provedeno u miru, tišini i razmišljanju o životu od vitalnog značaja za mentalno zdravlje, sve dok u tome ne preteramo. Na kraju krajeva, mi jesmo društvena bića koja uživaju u okupljanjima i druženjima. Ima jedna zanimljiva činjenica o prijateljstvu koje smo oduvijek svesni, ali retko o njoj razmišljamo: Razumevanjem drugih bolje razumemo sebe. Kvaliteti koje tražimo od svojih prijatelja isti su oni na koje smo najponosniji ili bismo želeli da budu uočljivii kod nas. Tako nam, na neki način, prijatelji mnogo govore o tome ko smo i ko nismo.
Svi mi imamo razne prijatelje – od onih kojima se samo nasmešimo i bacimo kosku kraj aparata za vodu do starih drugara iz detinjstva. Tu je i “ekipa” s kojom s vremena na vreme visimo u gradu kao i pajtaši s kojima uz pićence ili Seks i grad (ili oboje!) razglabamo o protekloj nedjelji. Tu su i srećnici s
kojima smo posebno bliski pa čak i naši izmišljeni prijatelji. Prava prijateljstva zasnovana su na zajedničkom pogledu na svet i uverenju da nam je život ljepši upravo zato što su u njemu i određene osobe. Uprkos brojnim razlikama, pravi prijatelji o svemu mogu da razgovaraju oči u oči. Zajednički pogledi na svet, strasti, brige i uzajamno poštovanje oplemenjuju čitavo naše životno iskustvo.
Prijatelji iskreno brinu jedni o drugima. Uvek možemo računati da će nam drugari čuvati leđa i voditi računa šta je za nas najbolje. Ta vera u prijatelje raste dok jedni drugima pomažemo da napravimo korak napred. Upravo na to poverenje računamo kada im poveravamo tajne, kad ih pitamo da li nam je kravata na mestu, ili kad nam treba razmrsiti kosu. Prijatelj je tu kad nas po svaku cenu treba naterati da držimo glavu gore. Prijatelj zna kada nam je potreban zagrljaj ili opuštajuća masaža. Prijatelj zna kad da ponudi ozbiljan razgovor i promišljen, iskren savjet, ali i kad da kaže:
“Šta si oklembesio nos? Živni malo!” A što je najvažnije, prijatelj zna kad treba samo da sedne kraj nas i ne progovori ni reč. Naravno, najbolje je kod prijatelja što se zajedno možemo zabavljati i to više nego dobro. Možemo se zajedno otisnuti u pustolovinu, dernjati se na koncertu Bon Džovija, ili se uvaliti u pomalo čudne ali neverovatno zabavne situacije koje bi svakom drugom izgledale sumanuto.
Naravno, svako prijateljstvo ima svoju cenu. Nekim prijateljima treba toliko podrške da nam se na kraju popnu na glavu. Čak se ni srodne duše ne mogu slagati u svemu. S tim prosto moramo da se pomirimo. U stvar, dešava se da naši prijatelji, iako nas izuzetno dobro poznaju, ponašaju kao da namjerno žele da nas izlude. Ponekad razviju bolesno obožavane prema našem načinu oblačenja ili imaju neke ružne navike kojih se nikako ne mogu otresti. Čak te i nabliži prijatelji mogu izbezumiti nameštanjem sastanka na slepo, i to sa žarom koji se može meriti jedino sa promašenošću nihovog izbora, ili kad u pogrešnom trenutku razjape gubicu, i odjednom svi u kancelariji znaju da uvijek na treći sudar nosiš srećne gaće s dezenom leoparda. A opet, kad se na neko vrijeme povučemo u dobrovoljno izgananstvo izvrištimo se dok nam se krajnici ne raspuknu, na kraju ipak slegnemo ramenima, oprostimo im, i sve opet bude kao pre.
Jer prijatelji upravo to i rade. Ipak je najgore kad prijatelji odlaze. Bilo da se sele u drugi grad ili državu, to su najteži rastanci, a posebno kad znamo da ih vidimo poslednji put. Razmišljanje o gubljenju prijatelja jeste neverovatno tužno, ali je zapravo veoma korisno, pošto nas podseća koliko nam prijatelji znače i koliko su nezamjenljivi. Možeš proći čitav svet tražeći prijateljstvo kao što je
naše, ali pronaći ćeš samo žuljeve na tabanima. Nikakav zli naučnik ne može stvoriti prijateljstvo u laboratoriji. Prijatelja ne možemo naručiti kao picu ili skinuti sa interneta. Međutim, na svakom koraku ima ljudi koji bi nam možda mogli biti dobri prijatelji. Možemo ih naći na poslu, ili naleteti na njih u parku; a možda ih upoznati na mirnoj sedeljci. Ko zna? Obično je nemoguće na prvi pogled reći hoćemo li se slagati sa nekim ili ne. “Instant savršeni prijatelj” ne postoji. Ima onih pred kojima možemo otvoriti srce i onih pred kojima ne možemo. Neki u nama bude polet i nadahnuće a neki su pak smrtno dosadni. S jednima nam je udobno a drugi nas ljute, sekiraju i izbezumljuju do ivice ludila. Pravo prijateljstvo je nešto što se gradi udvoje ili put na koji smo zajedno pošli. Za početak, najvažnije je ne pokušavati nikog da zadiviš. Niko se ne može doveka pretvarati i zato komotno od prvog dana budi ono što jesi, a kome se ne sviđa – neka ide. Upoznajte se natenane. Čemu žurba?
Savršeno je pronaći prijatelja koji će vam s godinama biti sve bliskiji, tako da ima smisla utrošiti nešto vremena i truda da se zaista upoznamo. Možda ćeš posle nekoliko razgovora shvatiti da uprkos svemu nemate ništa zajedničko. Možda ćeš otkriti ružnu stranu njihove ličnosti,koja se isprva nije primećivala. Možda će se ispostaviti da je to blazirani folirant, nepodnošljiva primadona ili siledžija koji će htjeti da ti otkine glavu čim nešto nije po njegovom. Možda je to neko nepouzdan ko zaboravlja da se javi ili te pusti da izvisiš kad zbog njega otkažeš sve ostale planove, što izaziva pad tvog samopoštovanja u neslućene dubine. A možda će te, opet, voleti toliko da će na kraju početi da te guši tolikom pažnjom ili neće moći da shvati da u tvom životu postoji još poneka važna osoba. I odjednom ništa više nije zabavno kao pre.
Ne mogu sva prijateljstva biti “ono pravo”, ali ko ti je kriv ako zbog nekakvog smrada žrtvujes nešto što ti je bilo zaista bitno. Ko nije za sebe nije ni za drugog. Svi mi želimo i zaslužujemo pravog prijatelja za kojeg ćemo se istinski vezati. Neko ko bez osude prihvata naše strahove i ograničenja
i bodri nas da dosegnemo dalje nego što bismo ikada poverovali da možemo. Prijatelja s kojim ćemo podeliti ono što nam je najdragocjenije: iskreni smijeh ali i tugu. Prijatelja koji će uvideti naše skrivene kvalitete, i bezrezervno nas voleti takve kakvi smo, čime će nam pomoći da ispoljimo svoje neverovatne mogućnosti. Pravom prijatelju ćemo se nasmešiti čim vidimo da nam maše s drugog kraja prostorije. On nam razgali srce čak i kad se ne trudi. Stoga je vrijeme provedeno s njim mali praznik. S pravim prijateljem ne moramo da razgovaramo da bismo znali šta misli. Taj odnos je jedinstven. Na trenutke se čak osjetimo kao da smo jedini na svijetu. Prijateljstvo je poseban vid partnerstva, zasnovan na iskrenoj spoznaji da u zajedništvu nemoguće postaje moguće. To je prećutni ali obavezujući sporazum da ćemo jedno dugome pomagati da u potpunosti uživamo u životu.
Znam koliko sam srećan što imam takvog prijatelja, i samo bih da kažem da, ma šta se desilo, nikad nećeš biti sam jer ćeš uvek biti moj prijatelj. Zauvek.”
Napisao
Bredli Trevor Griv
A meni se svidelo jer se slazem sa svime sto je napisano i jer me podsetilo na vas dragi prijatelji...
Vi ste moji virtuelni prijatelji,ali to ne umanjuje vasu vrednost i moje emocije prema vama.Neke sam upoznala,neke cu tek,nadam se,upoznati...Nadam se da ste se prepoznali...
...nadam se samo da to neće biti u onom vremenu kada već budemo veteranke na Krsti 
)
