Атанасије Стојковић је рођен је у Руми 20. септембра 1773. године.
У Руми је завршио Вазнесењску школу (Српску гимназију), са намером да настави школовање. Гимназију у Сегедину где 1796. године завршава филозофију, тј. 7. и 8. разред гимназије. Докторирао је фолозофију (1799), зближава се са Х. Хајнеом (археолог и филолог) и професором Лудвигом Шлецером и интензивно се бави различитим научним дисциплинама (физика, математика, историја.
филозофски спис са елементима романа “Кандор или откровеније Египетских таин” (1800); сентиментални роман “Аристид и Наталија” (1801), први роман новије српске књижњвности; ”Сербски секретар” (1802), збирку образаца, писама и других облика комуникације; збирку песама “Стихи каковим образом љубов у браку сохранити можно” и оду “На смерт бесмртнаго Јована Рајича”(1802). Члан ученог Гетингенског друштва постао је 1802. године. Постаје декан одељења физичких и математичких наука, а у два наврата (1807-1808 и 1811-1813) и ректор Универзитета у Харкову.
Атанасије Стојковић је очигледно био вредан и способан човек, живог и необузданог духа, али и веома успешан и цењен. Говорио је више језика: немачки, латински, француски, италијански, енглески, грчки, мађарски и скоро све словенске језике. Својом свестраношћу, амбициозошћу и интелигенцијом, вероватно под утицајем идеја Доситеја Обрадовића, покушавао је да просвети свој народ, да унапреди његову науку и културу, и то у не баш повољним условима.
По природи сентименталан, у сва своја дела уносио је снажна осећања, чак и у “Фисику”, научно дело, у коме је сваку описану појаву снажно доживљавао.
ревео на “сербски” језик “Нови завет” и издао га у Петрограду 1824. године. Постоји сукоб мишљења да ли је у питању плагијат Вуковог превода или самостални рад, али остаје чињеница да је овај превод штампан више од 20 година пре Вуковог превода.
Посебно се истиче књига под насловом “О воздушних камњах и јих происхожденији” (О метеорима и метеоритима и њиховом пореклу) објављена 1807. године, настала као последица чињенице да је Стојковићу као професору на универзитету, у руке доспео комад “ваздушног камена” који је 1787. год. пао код села Жигајловка у Харковској губернији. Сматра се да је ова књига прва монографија о метеоритима у свету...
Линк о Атанасију
Мало познат и цењен у отаџбини...
Зашто наше нај успешније србе заборављамо?
Преузето са Нета
