Gledao sam na desetine mis-izbora sveta, univerzuma, ma razne izbore za lepojke mis mokre majce , pa sve te manifestacije za mis sveta kako rekoh…
Šta je zanimljivo za te manifestacije:
Hm, kada se neka devojka uključi u taj šou, ona se ništa ne pita, već je tu samo da sluša i kaže za medije šta joj se šapne…
Čuli ste i videli kako to izgleda kad im voditelji daju mikrofon, to jest postave neko pitanje, kako iste lepojke reaguju…gotovo šablonski i sterilno odgovaraju na pitanja, da je to na nivou blago retardiranih osoba.
Na pitanje šta trenutno čitaju ? Uglavnom iste kažu da ćitaju Kuelja, a Alhemičar im je omiljena knjiga, iako tu knjigu očima nisu videle, a neke i ako je imaju nisu pročitačle više od jedne do dve stranice…ali važno je ostaviti utisak na gledaoce širom sveta da su one kompletne ličnosti, a biti su površne i isprazne za medalju.
Na pitanje, imaju li neku ličnu poruku za svet koji ih gleda, one ko šareni papagaji ponavljaju sve do jedne istu floskulu: želim Mir u svetu, da nema gladi, nesreća i da su svi srećniii…i ravnopravni.
Na kraju slede čuvene poruke i floskule, tipa: hvala mojim roditeljima, baki, nju obično pomenu iako je i nemaju, ne bi li pokupile simpatije starijih gledalaca…dalje obično pomenu i zahvale se menadzeru i ekipu i vlasniku licence koja je nju promovisala kao misicu te zemlje.
Sve u svemu, jedno je jasno, tim mučenicama nikad ne dozvoljavaju da misle svojom glavom, a sve zato što svi misle da oni ne umeju da sastave ni dve smislene rečenice…
Što je istine radi često i tačno, ali tu torturu koja se nad njima radi, je zapravo strategija da im se pokaže na delu , da one same ništa nisu sposobne da urade, i da sve za njih mora da uradi neko drugi, a oni su tu samo da trepću, mašu rukama, šalju poljupce i simpatično se smeju.
Šta je zanimljivo za te manifestacije:
Hm, kada se neka devojka uključi u taj šou, ona se ništa ne pita, već je tu samo da sluša i kaže za medije šta joj se šapne…
Čuli ste i videli kako to izgleda kad im voditelji daju mikrofon, to jest postave neko pitanje, kako iste lepojke reaguju…gotovo šablonski i sterilno odgovaraju na pitanja, da je to na nivou blago retardiranih osoba.
Na pitanje šta trenutno čitaju ? Uglavnom iste kažu da ćitaju Kuelja, a Alhemičar im je omiljena knjiga, iako tu knjigu očima nisu videle, a neke i ako je imaju nisu pročitačle više od jedne do dve stranice…ali važno je ostaviti utisak na gledaoce širom sveta da su one kompletne ličnosti, a biti su površne i isprazne za medalju.
Na pitanje, imaju li neku ličnu poruku za svet koji ih gleda, one ko šareni papagaji ponavljaju sve do jedne istu floskulu: želim Mir u svetu, da nema gladi, nesreća i da su svi srećniii…i ravnopravni.
Na kraju slede čuvene poruke i floskule, tipa: hvala mojim roditeljima, baki, nju obično pomenu iako je i nemaju, ne bi li pokupile simpatije starijih gledalaca…dalje obično pomenu i zahvale se menadzeru i ekipu i vlasniku licence koja je nju promovisala kao misicu te zemlje.
Sve u svemu, jedno je jasno, tim mučenicama nikad ne dozvoljavaju da misle svojom glavom, a sve zato što svi misle da oni ne umeju da sastave ni dve smislene rečenice…
Što je istine radi često i tačno, ali tu torturu koja se nad njima radi, je zapravo strategija da im se pokaže na delu , da one same ništa nisu sposobne da urade, i da sve za njih mora da uradi neko drugi, a oni su tu samo da trepću, mašu rukama, šalju poljupce i simpatično se smeju.
