Šta je lepota ljudi, ima li je, mislimo li svi isto kad je o njoj reč, ima li tu neke tajne, neke mistike. Kažu neke poslovice: Kad si lep uvek ima neko lepši. A kad si ružan, nema ti ravnog... Nije to bez vraga neko reko', već stolećima se postavljaju razna pitanja o lepoti, i tu su mnogi dali svakojaka tumačenja, odgovore i komentare.
Dakle, pitamo se, koliko nekome lepota smeta, nekome pomaže, a nekome bogami nit pomaže nit odmaže.
Generalno gledano, lepota pomaže u nekim stvarima, kao što su naklonosti okoline prema lepoj
devojci, ženi, pa i detetu što ne reći.
Privilegije koja ima svaka lepota su uvek velike, a počesto nisu nikakav plod zasluge, već naprosto samog pojavnog oblika te lepote.
Ljudi naprosto više veruju lepoj devojci, čoveku, kaludjeru, profesoru, političaru i t. d.
Ne veruju ljudi njima što bog zna nešto pametno zbore, naprotiv, veruju im zato što im njihova
lepota daje osećaj da ne može neko lagati, krasti, varati, biti ohol, a da je lep. Mnogi su platili debelu cenu za tu zabludu i predrasudu.
Ne postoji dzaba izreka/poslovica koja kaže: ružan ko lopov.
Uzmimo recimo nekog crkveno lice, koje vam pripoveda nešto, priča, a isti izgleda vizuelno privlačno, takvom odmah verujete, ma šta taj pričao, a kad je ta osona vizuelno neugledna, odmah ga gledate sumnjičavo, svaku njegovu reč merite u nju sumnjate, makar bila ubedljivija od reči koje je izgovorio neki lepši čovek, osoba.
Naprosto poredak stvari , rezoni, percepcija kod ljudi je takva... videli ste šta se i kako ponašaju ljudi na izborima za predsednike država, partija i tako dalje, ljudi ih glasaju u većini u odnosu na njihov izgled, a ne šta pričaju i kolike imaju rezultate.
Mada ima više proklete lepote po svetu, no ove korisne o kojoj upravo pisah i zaključih stanje stvari.
To se pre svega odnosi na žensku lepotu, ona je bila pravo prokletsvo pre nekoliko stotina godina, zbog iste su izbijali samo skandali, bitke, pogibije , a počesto je stradavala i sama lepotica.
Danas se o lepotice ne otimaju vojskovodje, ratnici, kraljevi, već su one mete -uspešnih sportista, uticajnih menadzera i vlasnika velikih korporacija, televiziskih mogula, producenata, šefova klinika, Bolnica, institucija sistema i t. d.
Vremena su se promenila, nekad su lepe devojke bile statične, čekale su ko će ih "startovati" da se žargonski izrazim, danas bogami one se same nude, nameštaju, kao fol da sve ispadne slučajan susret, a isti se dugo pripremaju za fingirani slučani susret, a poželjne muške "žrtve" naravno uvek misle da je to baš sudbina tako htela.
Dakle, danas se lepotom manipuliše više no ikada, ista se predstavlja kao imperativ, kao nešto što se mora imati, i šta treba po svaku cenu juriti.
Već nekoliko stotina godina, pa i dan danas primećeno je, da gro ljudi iz sveta nauke, pronalazaštva, velikog biznisa, atraktivnih zanimanja su zapravo u većini ružnjikavi ljudi i osobe.
Uzmimo recimo Ajnštajna, Njutna, Arhimeda, te mnoge slavne slikare pre nekoliko vekova, te mnoge slavne pisce, umne ljude tako reći, u većini slučajeva su to bili stvarno ružnjikavi ljudi , i ničim nisu plenili, sem uspehom-poslom kojim su se bavili.
Ljudi su lepo i inteligentno rezonovali, nisam lep, nisam atleta, nisam pojava sam za sebe, to mogu nadomestiti samo tako, ako budem bolji i pametniji od svih lepotana ovog sveta.
Medjutim prelepi i lepi ljudi, osobe oba pola su ne uvek svojom krivicom, već reagovanjem okoline na njihovu pojavu, ovako su počesto rezonovali: lep sam, lepa sam, to mi svi kažu, tvrde, pokazuju, dive mi se, šta će mi drugo u životu, dovoljan mi je taj bogom dat dar.
E tu je osnovna zamka lepotana oba pola, koja se polako ispravlja čini mi se u poslednjih nekoliko decenija.
Kažu da srce Vidi što Oko one zna, to saznanje je spasilo mnoge, a mnoge i nije bogami.
P.S.
I za kraj kojeg na ovoj temi nikada nema: ne mešajte nikada ljubav i lepotu, da je to ista stvar, više od dve trećine sveta niko ne bi ljubio, voleo, želeo i ne bi opstalo.
Dakle, pitamo se, koliko nekome lepota smeta, nekome pomaže, a nekome bogami nit pomaže nit odmaže.
Generalno gledano, lepota pomaže u nekim stvarima, kao što su naklonosti okoline prema lepoj
devojci, ženi, pa i detetu što ne reći.
Privilegije koja ima svaka lepota su uvek velike, a počesto nisu nikakav plod zasluge, već naprosto samog pojavnog oblika te lepote.
Ljudi naprosto više veruju lepoj devojci, čoveku, kaludjeru, profesoru, političaru i t. d.
Ne veruju ljudi njima što bog zna nešto pametno zbore, naprotiv, veruju im zato što im njihova
lepota daje osećaj da ne može neko lagati, krasti, varati, biti ohol, a da je lep. Mnogi su platili debelu cenu za tu zabludu i predrasudu.
Ne postoji dzaba izreka/poslovica koja kaže: ružan ko lopov.
Uzmimo recimo nekog crkveno lice, koje vam pripoveda nešto, priča, a isti izgleda vizuelno privlačno, takvom odmah verujete, ma šta taj pričao, a kad je ta osona vizuelno neugledna, odmah ga gledate sumnjičavo, svaku njegovu reč merite u nju sumnjate, makar bila ubedljivija od reči koje je izgovorio neki lepši čovek, osoba.
Naprosto poredak stvari , rezoni, percepcija kod ljudi je takva... videli ste šta se i kako ponašaju ljudi na izborima za predsednike država, partija i tako dalje, ljudi ih glasaju u većini u odnosu na njihov izgled, a ne šta pričaju i kolike imaju rezultate.
Mada ima više proklete lepote po svetu, no ove korisne o kojoj upravo pisah i zaključih stanje stvari.
To se pre svega odnosi na žensku lepotu, ona je bila pravo prokletsvo pre nekoliko stotina godina, zbog iste su izbijali samo skandali, bitke, pogibije , a počesto je stradavala i sama lepotica.
Danas se o lepotice ne otimaju vojskovodje, ratnici, kraljevi, već su one mete -uspešnih sportista, uticajnih menadzera i vlasnika velikih korporacija, televiziskih mogula, producenata, šefova klinika, Bolnica, institucija sistema i t. d.
Vremena su se promenila, nekad su lepe devojke bile statične, čekale su ko će ih "startovati" da se žargonski izrazim, danas bogami one se same nude, nameštaju, kao fol da sve ispadne slučajan susret, a isti se dugo pripremaju za fingirani slučani susret, a poželjne muške "žrtve" naravno uvek misle da je to baš sudbina tako htela.
Dakle, danas se lepotom manipuliše više no ikada, ista se predstavlja kao imperativ, kao nešto što se mora imati, i šta treba po svaku cenu juriti.
Već nekoliko stotina godina, pa i dan danas primećeno je, da gro ljudi iz sveta nauke, pronalazaštva, velikog biznisa, atraktivnih zanimanja su zapravo u većini ružnjikavi ljudi i osobe.
Uzmimo recimo Ajnštajna, Njutna, Arhimeda, te mnoge slavne slikare pre nekoliko vekova, te mnoge slavne pisce, umne ljude tako reći, u većini slučajeva su to bili stvarno ružnjikavi ljudi , i ničim nisu plenili, sem uspehom-poslom kojim su se bavili.
Ljudi su lepo i inteligentno rezonovali, nisam lep, nisam atleta, nisam pojava sam za sebe, to mogu nadomestiti samo tako, ako budem bolji i pametniji od svih lepotana ovog sveta.
Medjutim prelepi i lepi ljudi, osobe oba pola su ne uvek svojom krivicom, već reagovanjem okoline na njihovu pojavu, ovako su počesto rezonovali: lep sam, lepa sam, to mi svi kažu, tvrde, pokazuju, dive mi se, šta će mi drugo u životu, dovoljan mi je taj bogom dat dar.
E tu je osnovna zamka lepotana oba pola, koja se polako ispravlja čini mi se u poslednjih nekoliko decenija.
Kažu da srce Vidi što Oko one zna, to saznanje je spasilo mnoge, a mnoge i nije bogami.
P.S.
I za kraj kojeg na ovoj temi nikada nema: ne mešajte nikada ljubav i lepotu, da je to ista stvar, više od dve trećine sveta niko ne bi ljubio, voleo, želeo i ne bi opstalo.
