*******
Svako ko je duze vremena ziveo u geografskoj tudjini,zna sta to znaci.
I koliko se,cak i ako je dobar,zivot gubi kada se ne zivi na pravom mestu..
Kada se zivi izvan njega,kao sto Englezi kazu-out of place.
A pravo je mesto uvek ono na kome smo porasli.
Jer,od sviju tudjina na koje je covek osudjen,nasnosljivija je,ipak,sopstvema.
U smislu u kome je od svih krivica najlaksa-svoja...
/ odlomak /
BORISLAV PEKIC "Pisma iz Tudjine"
*******
Niko danas ne zna kolika je beda i ponzenje ne smeti ostati sam sa sobom.
NIko ne zna kolika je nesreca nikad ne cuti u samoci kako tece sopstvena krv kroz nase vene i slepoocnice,mi kako se cuju koraci nasih sopstvenih misli u tisini samoce,u kojoj sve prokaze i progovori.
Ni kolika je lepota cuti govor vode i pupcanje sume u tisini.
I gledati oci zivotinja u samoci.
Motriti vojske mrava na putu kojim niko ne prolazi.
I slepe miseve u vazduhu u kojem je sve umrlo i ugaseno.
Ko je bio onaj polubog koji je postavio u samocu pustinje Sfingu sa onako rasirenim ocima i onako otvorenim usima?
Taj je dao najvecu rec o lepoti i dubini samoce.
Jedan stub u antickom rimskom polju,cija jedna polovina stoji,a druga lezi u travi,kakva je to neodoljiva lepota smrti i slave!
Ima tisina kojih se secam vise nego najlepsih reci.
Jedni beze od ljudi u samocu,a drugi beze od samoce medju ljude.
Onaj ko navikne na samocu,prekida sa svetom,kao sto cedan prekida sa porocnim,ili cist sa necistim.
Kome se god u duhu nastanila jedna velika ideja ili u srcu veliko osecanje,on se povlaci u samocu sume i polja,ili u jedan ugao sobe,da tu sazru u,njemu,njegove najvece istine..
Sujeta se leci samo samocom.
Samotnik je jedini gospodar samog sebe.
Bog obitava u pustinji i tamo ga svi nadjose.
Mrznja ne klija drugde nego po putevima hucnih gomila i u huci jezika.
U samoci nema mrznje.
Osamiti se znaci ocistiti.
Sve u samoci postaje uzviseno,najvise,najdublje.
Ako je covek filozof,on se predaje samoci da bi znao cenu zivota,visi smisao o svetu,i da bi prisao bozanstvu.
Samo malog coveka samoca pravi bolesnikom,i ona njegovu dusu truje sumnjama i ispunjava strahom.
Ima sveta koji se ne sme obrnuti sam u sumi.
Ima onih koji u strahu od samoce zalutaju i na otvorenom polju.
Za samocu treba biti snazan i duhovitiji,nego za najvisi svet jednog drustva...
/ odlomak /
JOVAN DUCIC "Pisma iz Italije"
*******
Covek nije drvo i vezanost je njegova nesreca,oduzima mu hrabrost,umanjuje sigurnost.
Vezujuci se za jedno mesto,covek prihvata sve uslove,cak i nepovoljne.
I sam sebe plasi neizvesnoscu koja ga ceka.
Promena mu lici na napustanje,na gubitak ulozenog,da ce neko drugi zaposesti njegov osvojeni prostor i on ce onda morati pocinjati iznova.
Ukopavanje je pravi pocetak starenja,jer je covek mlad sve dok se ne boji da zapocinje.
Ostajuci,covek trpi i napada.
Odlazeci,cuva slobodu,spreman je da promeni mesto i nametnute mu uslove.
Kuda i kako da ode?
Nemoj da se smesis..znam da nemamo kud.
Ali mozemo ponekad,stvarajuci privid slobode.
Toboze odlazimo,toboze menjamo.
I opet se vracamo,smireni utesljivo prevareni.
Ranije sam mislio da je "daljina" samo druga rec za putovanje,posle sam shvatio da se putuje "iznutra",u sebi,i da spoljasnji prostor nema nikakve veze sa tim.
Jedno vreme sam verovao u daljinu,kao sto neki ljudi veruju u Boga-nista me nije moglo ubediti u suprotno.
Potom sam "daljinu" poceo da zamisljam kao "bekstvo",a posto sam o "bekstvu" uvek razmisljao kao o "utocistu","daljina" se pretvorila u neku vrstu "utocista",koja sam,sa druge strane,uvek zamenjivao recju "gost".ali ne u smislu "radost u kuci",nego u smislu "tudjinac" ili,jos bolje,"covek pod nepoznatim krovom".
Prevalio sam toliki put,pomislio sam,da bih svoj zivot sveo na ono od cega sam hteo da pobegnem..
Ali,ako je vracanje cilj..cemu onda odlazenje?
Pa u tome i jeste stvar..vracati se.
Sa jedne tacke na zemlji ceznuti,polaziti i ponovo stizati.
Bez te tacke za koju si vezan,ne bi voleo ni Nju,ni drugi svet,ne bi imao odakle da podjes,jer ne bi bio nigde.
A nisi nigde ni ako imas samo Nju.
Jer tada ne mislis o Njoj,ne ceznes,ne volis.
A to nije dobro.
Treba da mislis,da ceznes,da volis...
/ odlomak /
MESA SELIMOVIC "Dervis i smrt"
Svako ko je duze vremena ziveo u geografskoj tudjini,zna sta to znaci.
I koliko se,cak i ako je dobar,zivot gubi kada se ne zivi na pravom mestu..
Kada se zivi izvan njega,kao sto Englezi kazu-out of place.
A pravo je mesto uvek ono na kome smo porasli.
Jer,od sviju tudjina na koje je covek osudjen,nasnosljivija je,ipak,sopstvema.
U smislu u kome je od svih krivica najlaksa-svoja...
/ odlomak /
BORISLAV PEKIC "Pisma iz Tudjine"
*******
Niko danas ne zna kolika je beda i ponzenje ne smeti ostati sam sa sobom.
NIko ne zna kolika je nesreca nikad ne cuti u samoci kako tece sopstvena krv kroz nase vene i slepoocnice,mi kako se cuju koraci nasih sopstvenih misli u tisini samoce,u kojoj sve prokaze i progovori.
Ni kolika je lepota cuti govor vode i pupcanje sume u tisini.
I gledati oci zivotinja u samoci.
Motriti vojske mrava na putu kojim niko ne prolazi.
I slepe miseve u vazduhu u kojem je sve umrlo i ugaseno.
Ko je bio onaj polubog koji je postavio u samocu pustinje Sfingu sa onako rasirenim ocima i onako otvorenim usima?
Taj je dao najvecu rec o lepoti i dubini samoce.
Jedan stub u antickom rimskom polju,cija jedna polovina stoji,a druga lezi u travi,kakva je to neodoljiva lepota smrti i slave!
Ima tisina kojih se secam vise nego najlepsih reci.
Jedni beze od ljudi u samocu,a drugi beze od samoce medju ljude.
Onaj ko navikne na samocu,prekida sa svetom,kao sto cedan prekida sa porocnim,ili cist sa necistim.
Kome se god u duhu nastanila jedna velika ideja ili u srcu veliko osecanje,on se povlaci u samocu sume i polja,ili u jedan ugao sobe,da tu sazru u,njemu,njegove najvece istine..
Sujeta se leci samo samocom.
Samotnik je jedini gospodar samog sebe.
Bog obitava u pustinji i tamo ga svi nadjose.
Mrznja ne klija drugde nego po putevima hucnih gomila i u huci jezika.
U samoci nema mrznje.
Osamiti se znaci ocistiti.
Sve u samoci postaje uzviseno,najvise,najdublje.
Ako je covek filozof,on se predaje samoci da bi znao cenu zivota,visi smisao o svetu,i da bi prisao bozanstvu.
Samo malog coveka samoca pravi bolesnikom,i ona njegovu dusu truje sumnjama i ispunjava strahom.
Ima sveta koji se ne sme obrnuti sam u sumi.
Ima onih koji u strahu od samoce zalutaju i na otvorenom polju.
Za samocu treba biti snazan i duhovitiji,nego za najvisi svet jednog drustva...
/ odlomak /
JOVAN DUCIC "Pisma iz Italije"
*******
Covek nije drvo i vezanost je njegova nesreca,oduzima mu hrabrost,umanjuje sigurnost.
Vezujuci se za jedno mesto,covek prihvata sve uslove,cak i nepovoljne.
I sam sebe plasi neizvesnoscu koja ga ceka.
Promena mu lici na napustanje,na gubitak ulozenog,da ce neko drugi zaposesti njegov osvojeni prostor i on ce onda morati pocinjati iznova.
Ukopavanje je pravi pocetak starenja,jer je covek mlad sve dok se ne boji da zapocinje.
Ostajuci,covek trpi i napada.
Odlazeci,cuva slobodu,spreman je da promeni mesto i nametnute mu uslove.
Kuda i kako da ode?
Nemoj da se smesis..znam da nemamo kud.
Ali mozemo ponekad,stvarajuci privid slobode.
Toboze odlazimo,toboze menjamo.
I opet se vracamo,smireni utesljivo prevareni.
Ranije sam mislio da je "daljina" samo druga rec za putovanje,posle sam shvatio da se putuje "iznutra",u sebi,i da spoljasnji prostor nema nikakve veze sa tim.
Jedno vreme sam verovao u daljinu,kao sto neki ljudi veruju u Boga-nista me nije moglo ubediti u suprotno.
Potom sam "daljinu" poceo da zamisljam kao "bekstvo",a posto sam o "bekstvu" uvek razmisljao kao o "utocistu","daljina" se pretvorila u neku vrstu "utocista",koja sam,sa druge strane,uvek zamenjivao recju "gost".ali ne u smislu "radost u kuci",nego u smislu "tudjinac" ili,jos bolje,"covek pod nepoznatim krovom".
Prevalio sam toliki put,pomislio sam,da bih svoj zivot sveo na ono od cega sam hteo da pobegnem..
Ali,ako je vracanje cilj..cemu onda odlazenje?
Pa u tome i jeste stvar..vracati se.
Sa jedne tacke na zemlji ceznuti,polaziti i ponovo stizati.
Bez te tacke za koju si vezan,ne bi voleo ni Nju,ni drugi svet,ne bi imao odakle da podjes,jer ne bi bio nigde.
A nisi nigde ni ako imas samo Nju.
Jer tada ne mislis o Njoj,ne ceznes,ne volis.
A to nije dobro.
Treba da mislis,da ceznes,da volis...
/ odlomak /
MESA SELIMOVIC "Dervis i smrt"
