I kao sto rekoh, moja prva novogodisnja odluka je bio pirsing i to sam odradila 
to je mislim i najlaksa odluka... Skupila sam hrabrosti, mislim to je sad smesno kad kazem ali opet, ja se uzasavam igle i otisla sam 3 januara u 11 kako sam imala zakazano. Pre toga sam u ime dijete koju sam vodila samo 2 dana a recicu vam i zasto, pojela jednu punjenu vesalicu Luk sam izostavila, ipak nisam htela da se covek onesvesti kad otvorim usta, onda sam prala zube pola sata i otisla kod 'zubara'. Sasvim normalan decko od nekih 27,28 godina je poceo da mi pric o mukama koje dolaze nakon tog zahvata. Ne mozes par dana da jedes nista sto bi trebalo da se zvace, jako se tesko guta, moguci su bolovi, posle svakog obroka, uzine pa cak i jednog zalogaja usta se ispiraju nekom tecnosti... I taman kad sam ja krenula da razmisljam kako da zbrisem rekao mi je da sednem na stolicu koja tako jaaaako podseca na onu kod zubara. Mrzim zubara. Sela sam, ruke su pocele da mi se znoje. A da ja sad odustanem? Ma nee, mozes ti to Jelena... Skrenula sam pogled na stolcic pored stolice. Neke cudne makaze i jos neki zastrasujuci predmeti su mi prkosno upadali u oci. O ne... jos nisam ni videla iglu. A da mi das anesteziju? Zacvilila sam... Ma nista to ne boli, tesio me je simpaticni mladic. Hmmm, ajde da ti verujem. I tako sam se ja isplazila, i plazila se do iznemoglosti... Nisam ni gledala tako da iglu nisam videla. Hvala bogu. Secam se samo kako sam svazadrhtala kad sam osetila da priblizava iglu. I... nista. Samo osetis kako igla prolazi, malo gadan osecaj priznajem ali bolan?! Nikako! I tako sva srecna, mada nisam mogla da se nasmejem zbog te igle koja mi je stajala u jeziku dok je on trazio mindjusu.Stavio je mindjusu, nasmejala sam se drugu koji je sve to posmatrao i sela na stolicu pored njega i krenulo je. Isti jebeni osecaj kao kad sam prvi put vadila krv, kao kad sam radila tetovazu isti... Postala sam bela kao krec, zedna, lose mi je bilo to je definitivno. Lepo je on to objasnio, zbog straha mi je skocio adrenalin a secer se spustio ili tako nesto... Nisam ga bas ni slusala. Ostala sam zavaljena jos 15 minuta u studiju da dodjem sebi i onda se zaputila da kupim tu neku tecnost. Znaci mislila sam da je najgore proslo. O neeee... nije. Ja taj dan nisam mogla da pricam do toga je doslo... Gutam pogotovo. Pojela sam taj dan. hmmm, pojela... popila jednu casu cedjene pomorandze i limuna. Znaci gladovala sam strasno, a onda drugi dan sam tooooliko suskala da je to neverovatno. Drug mi je rekao da pricam kao Forest Gamp. Uglavnom zakljucak je da se nisam pokajala, da nista ne boli i da sad extra izgleda, Naravno tek sad kad je otok spao i kad normalno pricam i kad mogu sve normalno da radim 
ops:
Ljudi straaaaaava je!
to je mislim i najlaksa odluka... Skupila sam hrabrosti, mislim to je sad smesno kad kazem ali opet, ja se uzasavam igle i otisla sam 3 januara u 11 kako sam imala zakazano. Pre toga sam u ime dijete koju sam vodila samo 2 dana a recicu vam i zasto, pojela jednu punjenu vesalicu Luk sam izostavila, ipak nisam htela da se covek onesvesti kad otvorim usta, onda sam prala zube pola sata i otisla kod 'zubara'. Sasvim normalan decko od nekih 27,28 godina je poceo da mi pric o mukama koje dolaze nakon tog zahvata. Ne mozes par dana da jedes nista sto bi trebalo da se zvace, jako se tesko guta, moguci su bolovi, posle svakog obroka, uzine pa cak i jednog zalogaja usta se ispiraju nekom tecnosti... I taman kad sam ja krenula da razmisljam kako da zbrisem rekao mi je da sednem na stolicu koja tako jaaaako podseca na onu kod zubara. Mrzim zubara. Sela sam, ruke su pocele da mi se znoje. A da ja sad odustanem? Ma nee, mozes ti to Jelena... Skrenula sam pogled na stolcic pored stolice. Neke cudne makaze i jos neki zastrasujuci predmeti su mi prkosno upadali u oci. O ne... jos nisam ni videla iglu. A da mi das anesteziju? Zacvilila sam... Ma nista to ne boli, tesio me je simpaticni mladic. Hmmm, ajde da ti verujem. I tako sam se ja isplazila, i plazila se do iznemoglosti... Nisam ni gledala tako da iglu nisam videla. Hvala bogu. Secam se samo kako sam svazadrhtala kad sam osetila da priblizava iglu. I... nista. Samo osetis kako igla prolazi, malo gadan osecaj priznajem ali bolan?! Nikako! I tako sva srecna, mada nisam mogla da se nasmejem zbog te igle koja mi je stajala u jeziku dok je on trazio mindjusu.Stavio je mindjusu, nasmejala sam se drugu koji je sve to posmatrao i sela na stolicu pored njega i krenulo je. Isti jebeni osecaj kao kad sam prvi put vadila krv, kao kad sam radila tetovazu isti... Postala sam bela kao krec, zedna, lose mi je bilo to je definitivno. Lepo je on to objasnio, zbog straha mi je skocio adrenalin a secer se spustio ili tako nesto... Nisam ga bas ni slusala. Ostala sam zavaljena jos 15 minuta u studiju da dodjem sebi i onda se zaputila da kupim tu neku tecnost. Znaci mislila sam da je najgore proslo. O neeee... nije. Ja taj dan nisam mogla da pricam do toga je doslo... Gutam pogotovo. Pojela sam taj dan. hmmm, pojela... popila jednu casu cedjene pomorandze i limuna. Znaci gladovala sam strasno, a onda drugi dan sam tooooliko suskala da je to neverovatno. Drug mi je rekao da pricam kao Forest Gamp. Uglavnom zakljucak je da se nisam pokajala, da nista ne boli i da sad extra izgleda, Naravno tek sad kad je otok spao i kad normalno pricam i kad mogu sve normalno da radim ops:Ljudi straaaaaava je!
