Veliki ucitelj sufizma,Nasrudin,pozvan je da odrzi predavanje.
Predavanje je Nasrudin zakazao za dva sata popodne i odziv je bio ogroman:
rasprodato je svih hiljadu mesta,a jos blizu sedamsto ljudi je ostalo
ispred dvorane da prate dogadjaj na velikom platnu.
Tacno u dva sata,usao je jedan Nasrudinov pomocnik,objavivsi da ce
zbog vise sile,predavanje poceti sa zakasnjenjem.
Neki ustadose,u znak protesta,zatrazise da im se vrati novac od kupljenih ulaznica i izadjose.
Ali,i dalje je mnogo sveta ostalo u sali i ispred nje.
U cetiri sata ucitelj sufizma se jos nije pojavio i ljudi su,malo-pomalo,napustali dvoranu,
dobijajuci natrag svoj potroseni novac.
Uostalom,i radno vreme se zavrsavalo u to doba dana,i trebalo je da se vrate kucama.
U sest sati od hiljadu i sedamstotina posetilaca,koliko ih je bilo upocetku,preostalo je jos stotinu..
U tom trenutku,u salu je usao Nasrudin..
Izgledao je tresten pijan i poceo da dobacuje neukusne sale lepoj devojci koja je sedela u prvom redu.
Kada ih je proslo prvo iznenadjneje,ljudi pocese da protestuju:kako je moguce
da se taj covek koji ih je pustio da cekaju cetiri sata,tako ponasa?
Culi su se povici negodovanja,ali se ucitelj na to nije obazirao.
Nastavio je,na sav glas,da se udvara devojci i pozvao je da podje sa njim u Francusku.
Posto je uputio nekoliko psovki prema onima koji su se bunili,Nasrudin je pokusao
da ustane,ali je posrnuo i strovalio se na pod.
Ogorceni ljudi pohitase napolje,gundjajucu kako je to sve samo obicno sarlatanstvo
i da ce pisati novinama o ovom sramotnom dogadjaju.
U sali je ostalo svega devet osoba..
I tek sto je grupa nezadovoljnih napustila dvoranu,Nasrudin laganim,vestim pokretima ustade.
Bio je savrseno trezan,oci su mu caklile,a oko njega se sirio oreol dostojanstva i mudrosti.
"Vi,koji ste ovde ostali,zasluzujete da me cujete"-rece.
"Polozili ste dva najteza testa na putu duhovnosti: strpljenje da sacekate pravi trenutak,
i hrabrost da se ne razocarate onim na sta cete naici.
Vas vredi pouciti".
I Nasrudin im pokaza nekoliko sufijskih tehnika...
/odlomak/
PAOLO KOELJO "Veronika je odlucila da umre"
Predavanje je Nasrudin zakazao za dva sata popodne i odziv je bio ogroman:
rasprodato je svih hiljadu mesta,a jos blizu sedamsto ljudi je ostalo
ispred dvorane da prate dogadjaj na velikom platnu.
Tacno u dva sata,usao je jedan Nasrudinov pomocnik,objavivsi da ce
zbog vise sile,predavanje poceti sa zakasnjenjem.
Neki ustadose,u znak protesta,zatrazise da im se vrati novac od kupljenih ulaznica i izadjose.
Ali,i dalje je mnogo sveta ostalo u sali i ispred nje.
U cetiri sata ucitelj sufizma se jos nije pojavio i ljudi su,malo-pomalo,napustali dvoranu,
dobijajuci natrag svoj potroseni novac.
Uostalom,i radno vreme se zavrsavalo u to doba dana,i trebalo je da se vrate kucama.
U sest sati od hiljadu i sedamstotina posetilaca,koliko ih je bilo upocetku,preostalo je jos stotinu..
U tom trenutku,u salu je usao Nasrudin..
Izgledao je tresten pijan i poceo da dobacuje neukusne sale lepoj devojci koja je sedela u prvom redu.
Kada ih je proslo prvo iznenadjneje,ljudi pocese da protestuju:kako je moguce
da se taj covek koji ih je pustio da cekaju cetiri sata,tako ponasa?
Culi su se povici negodovanja,ali se ucitelj na to nije obazirao.
Nastavio je,na sav glas,da se udvara devojci i pozvao je da podje sa njim u Francusku.
Posto je uputio nekoliko psovki prema onima koji su se bunili,Nasrudin je pokusao
da ustane,ali je posrnuo i strovalio se na pod.
Ogorceni ljudi pohitase napolje,gundjajucu kako je to sve samo obicno sarlatanstvo
i da ce pisati novinama o ovom sramotnom dogadjaju.
U sali je ostalo svega devet osoba..
I tek sto je grupa nezadovoljnih napustila dvoranu,Nasrudin laganim,vestim pokretima ustade.
Bio je savrseno trezan,oci su mu caklile,a oko njega se sirio oreol dostojanstva i mudrosti.
"Vi,koji ste ovde ostali,zasluzujete da me cujete"-rece.
"Polozili ste dva najteza testa na putu duhovnosti: strpljenje da sacekate pravi trenutak,
i hrabrost da se ne razocarate onim na sta cete naici.
Vas vredi pouciti".
I Nasrudin im pokaza nekoliko sufijskih tehnika...
/odlomak/
PAOLO KOELJO "Veronika je odlucila da umre"
