Када си отишла
постао сам особито тих
уместо бусице земље
и цвећа што вене
на ковчег ти спустих
-обичан стих!
Стих који бежи-нестаје у тмини
стих-хладњикав к'о ноћ,
блед к'о стена магловита
стих од којег рука не бије у прса
стих мртве сенке
-испод твог крста!
Када си умрла
постао сам изгубљено тих,
отуђен од живота и друштва,
дрвени лутак помало изгубљен
испод корена од икса.
Када си отишла,песмо моја мила,
молим се и Богу,и људима,
и свакој нади о младости што снева,
да уздигну стих из леса и пепела,
и да уместо овог јада животне немоћи,
ове самоће од које постах особито тих,
напишем бар један дечији
- радосни стих!
постао сам особито тих
уместо бусице земље
и цвећа што вене
на ковчег ти спустих
-обичан стих!
Стих који бежи-нестаје у тмини
стих-хладњикав к'о ноћ,
блед к'о стена магловита
стих од којег рука не бије у прса
стих мртве сенке
-испод твог крста!
Када си умрла
постао сам изгубљено тих,
отуђен од живота и друштва,
дрвени лутак помало изгубљен
испод корена од икса.
Када си отишла,песмо моја мила,
молим се и Богу,и људима,
и свакој нади о младости што снева,
да уздигну стих из леса и пепела,
и да уместо овог јада животне немоћи,
ове самоће од које постах особито тих,
напишем бар један дечији
- радосни стих!