....

U jedno toplo veče pred kraj leta,dao si mi svoj prvi osmeh.To je videla reka svojim sjajnim okom,koje je po njoj plovilo i kraj koje smo se šetali.
Da li sam ti tada bila zaista draga?
A ja sam ti dala stotinu drugih osmeha...možda ti je i to malo bilo?
U jedno toplo podne,pred kraj leta,kad su umirali žuti ostareli suncokreti i mirisali teško,ti si se opio njihovim mirisom i poljubio mi kosu.
Da li sam ti tada zaista bila draga?
A ja sam ti po stotinu leptirova slala stotinu poljubaca...možda ti je i to malo bilo?
I jednom u početku jeseni poklonio si mi svoje srce samo za jedan dan,za lepi,setni septembarski dan.
A ja sam ti dala svoje srce zauvek.Htela sam ti ih dati još stotinu,ali sam imala svega jedno malo,nesrećno srce.
Da li ti je ono dosta,dragi?