rastao u poratnim godinama "zatucanog" midwesta-a amerike, usput opterecen nacionalnim poreklom robert zimmerman, nije imao ambicija da se zaposli u ocevoj elektricarskoj radnji i da postepeno postane sraf u masini prosperiteta svoje zemlje uceci se " work ethic" & "hard work". imao je na umu malo drugacije ideje, narocito kada je kao klinac otkrio dve stvari koje ce mu promeniti zivotni tok forever, i ne samo njemu....
prvo, otkrio je kutiju od mahagonija iz koje su dolazili cudni zvuci, i ciji je poklopac otvarao samo otac u retkim prilikama. vec tada iz te cudne sprave izlazila je muzika hank williams-a, muddy waters-a, woody guthrie-a, pored tre-la-la mainstreama.
drugo, njegove sirom otvorene oci ostale su "zalepljene" za prvi cirkus u gradu. u to vreme to je bio velicanstveni dogadjaj za svaku slicnu palanku amerike. svi ti neobicni ljudi u sarenim kostimima, sa razlicitim spravama uselili su se u njegovu mastu. mnogo kasnije u jednom od retkih intervjua rekao je da ga je najvise zacudilo i nateralo na razmisljanje u crno ofarbana lica dvojnika napoleona i [ koje li drskosti..] abrahama lincoln-a, " which doesn't make sense", ali je jedinstvena prilika " da se bude drugaciji ".....
naravno, kasnije je dosla i gitara, uz intenzivno slusanje blues-a sa juga, folka i prvih utemeljivaca rock muzike. njegov svakako neobican muzicki put odredilo je jos par umetnika cije je interpretiranje muzike bilo sve samo ne konvencionalno [ odetta, john jacob niles ]. neki njegov savremenik ga je opisao kao klinca koji je bio kao sundjer, upijao je reci, pokrete , ponasanje i svemu davao neku svoju neobicnu notu- pesmama koje "nisu imale sretan zavrsetak ". to je bio jedan od razloga sto mu se prvi skolski koncert zavrsio navlacenjem zavese od strane direktora skole sa objasnjenjem da to nije "pogodna" muzika za mladi narastaj....
teskoba sredine naterala je mladog zimmermana da zapuca u new york , tacnije greenwich village koji je u to vreme bio steciste pesnika, slikara, muzicara i ostalog po americkom nacinu razmisljanja " cirkuskog sveta ". marljivo pisuci svoje pesme , vezbajuci gitaru, povremeno duvajuci u usnu harmoniku , svirajuci u "pass the basket "barovima medju tim raznolikim i cudnim svetom ovaj mladic je krcio put koji je vodio do vrha, a da mu to nije bio prevashodni cilj. bio je jedan od onih "koji su imali sta da kazu ". inspiraciju, razumevanje i podrsku imao je u okolini koju je cinila avangarda nove americke i svetske kulture [j. beaz, a .ginsberg, j.cohen, m.muldari, s.rotolo, clancy bros. , p. lafarge etc]....
mnogo , mnogo kasnije vec slavan sa oreolom pesnickog genija i artiste koji je uspeo ne da promeni svet ali svakako da ga pokrene prema promenama, upitan je da kaze nesto o woodie guthrie-u koji je najvise uticao na njegovo muzicko opredeljenje .....
i rekao je......" you listen to his songs which tell you how to live".......
prvo, otkrio je kutiju od mahagonija iz koje su dolazili cudni zvuci, i ciji je poklopac otvarao samo otac u retkim prilikama. vec tada iz te cudne sprave izlazila je muzika hank williams-a, muddy waters-a, woody guthrie-a, pored tre-la-la mainstreama.
drugo, njegove sirom otvorene oci ostale su "zalepljene" za prvi cirkus u gradu. u to vreme to je bio velicanstveni dogadjaj za svaku slicnu palanku amerike. svi ti neobicni ljudi u sarenim kostimima, sa razlicitim spravama uselili su se u njegovu mastu. mnogo kasnije u jednom od retkih intervjua rekao je da ga je najvise zacudilo i nateralo na razmisljanje u crno ofarbana lica dvojnika napoleona i [ koje li drskosti..] abrahama lincoln-a, " which doesn't make sense", ali je jedinstvena prilika " da se bude drugaciji ".....
naravno, kasnije je dosla i gitara, uz intenzivno slusanje blues-a sa juga, folka i prvih utemeljivaca rock muzike. njegov svakako neobican muzicki put odredilo je jos par umetnika cije je interpretiranje muzike bilo sve samo ne konvencionalno [ odetta, john jacob niles ]. neki njegov savremenik ga je opisao kao klinca koji je bio kao sundjer, upijao je reci, pokrete , ponasanje i svemu davao neku svoju neobicnu notu- pesmama koje "nisu imale sretan zavrsetak ". to je bio jedan od razloga sto mu se prvi skolski koncert zavrsio navlacenjem zavese od strane direktora skole sa objasnjenjem da to nije "pogodna" muzika za mladi narastaj....
teskoba sredine naterala je mladog zimmermana da zapuca u new york , tacnije greenwich village koji je u to vreme bio steciste pesnika, slikara, muzicara i ostalog po americkom nacinu razmisljanja " cirkuskog sveta ". marljivo pisuci svoje pesme , vezbajuci gitaru, povremeno duvajuci u usnu harmoniku , svirajuci u "pass the basket "barovima medju tim raznolikim i cudnim svetom ovaj mladic je krcio put koji je vodio do vrha, a da mu to nije bio prevashodni cilj. bio je jedan od onih "koji su imali sta da kazu ". inspiraciju, razumevanje i podrsku imao je u okolini koju je cinila avangarda nove americke i svetske kulture [j. beaz, a .ginsberg, j.cohen, m.muldari, s.rotolo, clancy bros. , p. lafarge etc]....
mnogo , mnogo kasnije vec slavan sa oreolom pesnickog genija i artiste koji je uspeo ne da promeni svet ali svakako da ga pokrene prema promenama, upitan je da kaze nesto o woodie guthrie-u koji je najvise uticao na njegovo muzicko opredeljenje .....
i rekao je......" you listen to his songs which tell you how to live".......